Bitef

problemi avangarde, sada ga pniznajemo kao jednog od najznadajnijih taienata u savremenom baietskom svetu. Uprkos profesionalnom priznanju. luksuz joS nije postao oznaka Ounnìngham-ove trupe. U ovom trenuitku njlhov studio se nalazì u nepodesnoj zgradi na Tredoj sveni ji u Njujorku. Crvena vrata vode u taman hodnik, ali je prijemna soba veselo dekorisana francusklm, Spanskim, nemadkim I japanskim posterima koji predstavljaju turneje trupe. Prostor je adekvatan, ali je tavanica nesiguma I Igrade upozorava da se duvaju maltera koji pads. Bududnost nagoveStava bolje usi ove jer trupa planira da se preseli u vede prostorlje u umetnidkom kompleksu grada. PoSto Cunningham Ima ved 50 godina, njegovo jako, nežno lice uokvlreno sedim kovrdžama podseda na meSavinu istodnjadke mirnode I zapadnjadke energije; oStroumna mudrost povezana sa okretnim, snažnim duhom. Njegovo ponaSanje je blago I velikoduSno. Njegovo elegantno telo, visoki torzo joS uvek odaje animalne pokrete u Igni. On se krede neverovatnom brzlnom koja naglaSava njegovu preciznu mirnodu. Jednom je napisao; »da je prlroda igre mimoda pokreta i pokretadka mirnoda, kao biljka koja ceka da Izraste ili kao snop svetlosti koji treperl u vazduhu.« Igradl su predani Cunningham-ovoj estetici i rade za minlmalna prlmanja, dopunjujudi svoje prlhode podudavanjem. Cak I sada, kada broj publike raste, noma dovoljno novaca da se piate probe igrada. Postojl poznata prlda kako je State Department’s odbio dà da sredstva za trupu koju su pozvali 1966. da predstavija svoju zemlju na uglednom Pariskom Intemacionalnom festivalu baleta. Međotim, Spanski slikar Juan Mirò poklonio je sliku dija je prodaja trebala da pokrije putne troškove. Kada je Cunningham dobio glavnu nagradu festivals za koreografiju: »Zlatna zvezda«, prlmio ju je, u odsustvu Curmlngham-a. službenik ameridke ambasade i, umesto da je preda poslovnom menadžeru trupe, poslao ju je u VaSington. Na kraju Cunningham je prlmio nagradu poStom, zajedno sa radunom za poštarlnu od 40 centi. All finansije su se poboljSale. Nedavno je Cunningham-ova trupa postala stalnì clan Bruklinske muzìdke akademije. Primlla je takođe I stipendilo Rokfelerove fondacije I Nacionalne zaostavStlne za umetnost. Cunningham ne priznaje red »apstrakoija« kada hoće da opiše svoj rad. »Kako može nešto Sto se tide Ijudskog tela da bude apstraktno?« Umesto avangarde on više voli da razmiSlja o svom radu kao o »Ideji koja se odnosi na ono Sto se događa« .

Cunn ingham se seda kako je sluSao arhitektu Buckminster Fullera koji je govoflo u Black Mountain College. »Njegovo predavanje, koje ja zovem »mađlonidarskom predstavom Bucky Follerà« bilo je ispunjeno izjavama o životu. Ja tako misllm o igri. To je dìvna umetnost, uvek fasoinantna. Volim da posmatram nekoga kako se krede. Svako ko se krede može prolzvesti đoživljaj kao kada posmatrate divlju životinju. Samo Sto mene Interesuje pokret kojl se nälazl između kože Ijudskog bida koje stvara doživljaj koji vas ne može privuói na neki drugi nadln«. Cunnlngham-ove koreografske ideje se radikalno razllkuju od njegovih prvih baletsklh koraka u Centraliji, Vašlngton, gde je odrastao i bteo da postane izvođad vodvllja I oinkuski jahad. PoSto je želeo da postane glumac otisao je u Kornlš Skolu u Sitlu 1937. I njegovo se Interesovanje ozbiljno okrenulo ka igni. Ove godine kasnlje Martha Graham ga je videla kako Igra u letnjem programu u Mils ikoiedžu I pozvala ga da se pridruž! njenoj tropi gde je odmah postao solista. Kada je napustio Marthu Graham 1945, on je ved podeo da razvija revoluoionarne Ideje o igri Sto je navelo jednog krltidara da se našali da se Cunningham »otrgao Iz krila« Marthe Graham da bl se prikljudio pokretu Dade. Uprkos povedanoj popularnosti Cunningham nije udinlo ustupak beskompromisnoj eksperlmentalnoj vizlji Igre. Publika je ta koja se promenila. »Porastao je unteres za igru. Televizlja je Izmenila nase gledanje na stvari. Vise nas zanimaju vizueini aspekti našeg žlvota I viSeslojni kvaliteti naSih svakodnevnih doživljaja«. Možda je on u pravo, ali najkontraverzniji deo Cunnlngham-ove igre još se vrti oko nadina na koji on strukturira mnogobrojne elemento igre. On veruje u apsolutnu nezavisnost zvuka, soenografije i igre. »Rodeo sam da radim sa nepisanim odnosom prema muzici muzika se komponuje u vremenskim sekvencama, a ne u temama ili Izrazu Ideje. Kompozitoru kažem kollko dugadko treba da bude deio koje radim i on komponuje nezavisno. Muzika nlje osnova igre«. Cunningham-ovi igradl probaju bez muzike; I Igra I zvuk se ne spajaju do trenutka predstave. Sagledavajudi muziku ì Igru kao odvojene aktlvnosti, Cunningham smatra da se obe umetnost! mogu razvijati slobodnije. »Muzika ne treba da dodarava smrt pokuSavajudi da istakne igru IH da igra stvara postoš pokuSavajudi da bude bljestava kao muzika«. John Cage-u se desto prlpisuje da je muzidki alter ego Cunningham-a. On je izvanredan kompozìtor za Cunnlngham-ovu koncepoiju koreograflje. Vide od dvadeset i pet godine on je muzidki dlrektor

trupe. »Ja baratam pokretom kao Sto John Cage barata zvukom« kaže Cunningham. Profesionalna saradnja ova dva umetnika datira od njlhovog prvog koncerta 1944. Cage je svirao svoju originalnu muzidku kompoziciju na, danas ved poznatom, »adaptiranom klaviru«, čiji zvuk nastaje udaranjem oraha, šrafova 1 gumenih predmeta upletenlh među žice, a Cunningham je ligrao ma zadati tempo koji se precizno dodirivao sa muzikom samo na podetku I kraju vremenske jedinice. Drug! avangardni mu zi cari Amer ike i Evrope koji su pisali zvudne partiture za Gunningham-ove balate su: Pierre Boulez, Bob Nilsson, Morton Feldman, Earle Brown, Lamont Young I Christian Wolff. Kritidari su cesto zapanjeni eksperimentalnijlm partlturama koje sadrže govor Ml glasne elektronske vibracije, all Cunningham-u se dopada ideja da savremenl kompozitori pronalaze bilo kakve muzidki mogude zvuke. Ista sloboda koju uživaju muzidke kompoziolje za Igru, data je I umetnloima koji prave scenografiju i kostime. Frank Stella nije imao pojma kakva je koreografija kada je radio dekor za dolo »Gužva«. »Ja sam macinio pokretni rikvand određene veilcine I boje koji se slaže sa svim Sto njihova tela dine«. Scenografiju nadinjenu od vellkih traka obojenog platna koje su pridvršćene na vertikalne poduprte delove ugladanog aluminijuma mogu lako pomerati I sami igradi, a to narodlto pogoduje Cunningham-ovoj upotrebi prostora. Možda je jedan od razloga Sto savremenl sllkari I skulptori pomažu Cunnlngham-u u radu, podeljena vlzlja iskustva. Njegovu su koreografiju poredlli sa Pollock-ovim sllkarstvom gde boje slobodno cure niz platno I stvaraju svoj sopstveni ritam dok se spajaju I razdvajaju. I kao Sto Pollock-ovi radovl sugeriraju beskrajno protezanje iza povrSine si ike Cunningham-ovi Igradi dodaravaju protezanje pokreta u prostoru. Ovu tvrdnju ilustruje mišljenje igrada o Letnjem prostoru. »Za razliku od konvenoionalnog pozorišnog prostora koji je take organizovan da sve teži jednoj tadoi, tj. za razliku od staromodne tradiclje koja teži vizuri KraIjevske lože, ja organlzujem prostor u toj igri tako da svaka tadka može predi u drugu. Sve Sto sam rekao Rauschenberg-u pre nego Sto sam mu dao da napravi dekor jeste da u mom baletu ne postoji centar Interesovanja«. Slikar je podeo da skicira pointilistidki rikvand sa odgovarajudim kostimlma tako da izgleda da se igradi gube kao skrivene životinje koje se pomeraju ka dnu scene. Skoro skeptidan prema lepoti kombinovanog efekta, Cunningham još uvek govori sa duđemjem o tome. »Nl-