Bitef

GRADSKO DVORIŠTE

teater vanemuine • tartu • sssr, estonska ssr % oskar luts: tagahoovis • dramatizacija; ardi liivese • režija kaarel ird • llkovna oprema: georg sander • asistent rezije: endla Herman • muzika: valdeko viru • učestvuju; raine 100 (tatjana nikolajevna, udovica bivseg ruskog činovnika u sudu, krojačica), aivar kail aste (peća, njen sin), traimi ad las (nina, njena kćerka), kaido maidla (bražnikov, stariji, stanar kod tatjane), vaino uibo (bražnikov, mlađi, stanar kod tat jane), evald hermakula (pragi, novinar), lia laats (maria sergejevna, njegova zena), elo tamul (storica vejka, pralja), epp wilier (rozi, njena kćerka), benne mikkal (pastelli, mada je zapravo samo posto!, hiromant), liis bende! (berta, njegova prijateljica), tomi tepandi (timka, šofer), malte koost (tmde, njegova Ijubavnica), voldemar paavel (menusk, silk-lajb, čovek slobodne profesije), raivo adlas (belski, bivsi carski oficir), heikki haravee (kapral, obuéar), ant ander (kohv, kočijaš), kais adlas (fenja, njegova iena), kertsi neem (nikita, njihov sin), andres kaljas, margit maljas (droga njihova deca), helend peep (trej, moler, stanovnik botala »hortenzija«), elmar lavilo (sojn, baštovan, stanovnik botala »hortenzija«), arnold kasuk (trumll-sas, stanovnik botola »hortenzija«), tomi kattai (murfcin, student), eero tari (kart, pomoćnik krivične polieije), lembit eelmäe (tìbilkin, drvarski trgovac), ludmilla tarm, endla Hermann (iena iz predgrada), anne maazìk (njena kóerka), vlrve meerits (gospoda sjajnas), endel ani (gospodin sjajnas), tönls lepp (Herbert), aleksander laar, kulno siivalep, vildo saldre, eduard külvet, andres eelmae, ao peep (pijavice, kockari, bolničari), meeri sare, mi Ivi koidu. endla Hermann, ludmilla tarm, nieves lepp (prostitutke, iene kraj kladenca) • radnja se dešava tridesetih godimi ovog veka u estoniji • insplcijent: mai jagaia •

»GRADSKO DIfORIŠTE« Državno akademsko pozorište »Vanemujne« Estonske SSR Može se pretpostaviti da svim posetiocima festivala nije baš poznato gde to žive Estonci i ko su oni u stvari, a da pogotovu nisu culi za Pozorište »Vanemujne«, čiji naziv stranci teško mogu da izgovore. Po svojoj površini (45 215 km), Estonska Sovjetska Socijalistička Republika, koja se nalazi u

tl

severozapadnom delu Evrope, u oblasti Pribaltika, ni po сети se ne übraja и najmanje repubiike Sovjetskog Saveza. Jermenija î Moldavija manje su od nje. Estonija površinom nadmašuje čak î takve evropske zemlje kao što su Danska, Holandija, Belgija i Švajcarska, ali po naseljenosti, sa približno 1,5 milione stanovnika, znatno zaostaje za njima. Estonski jezik pripada finsko-ugarskoj grupi jezika, koji se dele и pet podgrupa: a) pribaltičko-finska, b) volška, c) permska, d) ugarska, sa dva ogranka madarski i obsko-ugarski i e) saamska. Estonski jezik pripada prvoj grupi, и kojoj se još nalaze i kareiski, vepski, ižorski, vedski, livski i finski jezik. Najrazvijeniji jezici su madarski, estonski i finski. Estonci, kao pripadnici jedne od najmladih nacija и Evropi (nacionalni preporod, odnosno nastanak nacije и buržoaskom smislu, odigrao se и Estoniji tek krajem XIX veka), übrajaju se и one malobrojne narodnosti Evrope, koje su veoma dugo (vise od 4500 godina) živele na istoj teritoriji i sačuvale svoj jezik. Posto je и XIII veku dospeo pod nemačko-skandinavski jaram, ovaj mali narod (u to doba nije ih bilo vile od 180 hiljada), uprkos ratnim pustošenjima i okupacijama, pljačkama i epidemijama, uspeo je, i pored svih iskušenja, da preživi i da sačuva svoj jezik i kulturu. Kao najbolje svedočanstvo poslužiće zbornik narodnih pesama, bajki, poslovica, izreka itd., koji se danas cuva и fondu Literarnog muzeja Akademije nauka ESSR, koji se nalazi и istoj ulici gde i pozorište »Vanemujne«, Teatar »Vanemujne« radi и Tartu, drugom po velieini gradu Estonske SSR (na nemačkom Dorpat, ruski Derpt, Jurjev), sa 100 hiljada stanovnika. Tartu je staro kulturno središte, sa univerzitetom osnovanim 1632. godine. Prvi podaci о pozorišnom životu и Tartuu potiču s početka XVII veka, kada su predstave davane uz saradnju sa mesnom jezuitskom školom. koju su docnije zamenile putujuće i staine pozorišne družine. Estonci su uspeli da osnuju sopstveno pozorište tek и prošlom veku, za vreme nacionalnog pokreta uperenog protiv vladavine privilegovanih nema,ko-baltičkih zemljoposednika i plemstva. Osnovano 1865. godine, kao muško pevačko društvo »Vanemujne«, ono je tokom tramena preraslo и jednu od najvažnijih kulturno-umetničkih i prosvetnih ustanova. Godine 1870, na inicijativu velike estonske pesnikinje i dramskog pisca Lidije Kojdule, ovo društvo počelo je