Bitef

PSEĆE SRCE

12

atelje 212 • beograd • jugoslavija • mihaii bulgakov: fantastiena dramska igra na motive novela • dramatizaeija, režija, izbor muzike i vizuelna oprema: aleksandar petrović • scenograf: vladislav lalicki • kostimograf: đivna jovanović • muzički aranžman: vojislav kostić • pomoćnik redìtelja; mihaiio ćironi • asistent redìtelja: branislava stefanović • koreograf: ratornir đurović • učestvuju: zoran radmilović (profesor filip filipovič), bora todorović (šarov poligraf poiigrafovič), bora todorović (klim čugunkin), čedomir petrović (dr bormental), ijubiša bačić (švonder), miodrag andrić (»francuz«), žiža stojanović (darja), gordana marie (zina), mira banjac (kaliopa skvorcov), snežana savie (lutkica), čedomir ćipranić (kuvar), jova radovanović (pacijent), branko vujović (pukovnik milicije), buba golubović (élan kućnog saveta), duško vojnović (keiner), vojkan pavlović (kafanski gost) • muzičari: tibor hegediš (Harmonika), miroslav trifunović (klavir), miroslav trifunović (gitara), miodrag seović (violina) • konsultant za hirurške intervencije: dr tomislav jovanović • izrada fotosa; miodrag stošić • slajdovi: branislav nikolić • asistent kostimografa: nikola đokmanović • inspicijent: oiga teodorović • sutler: miomira čotra • tehničko vođstvo: branislav ivkovié • postavka svetla: petar stojković • ton-majstor; duro sanader • šef scene: stojan mihajlović • nabavna služba: žika vladulović • krojački radovi: dana živković, ratko živković • oprema predstave ostvarena u saradnji sa jugoslovenskom krznarskom industrijom JKI inđija • predstava izvan konkurencije •

1925

Mihail Bulgakov napisao novelu »Pseće srce«. Potpisan Sporazum u Lokarnu između Francuske, Belgije i Nemačke о nepovredivosti granica. Kipar postaje britanska kolonija. Pobuna protiv francuske vlade u Siriji. Albanija postaje republika. Premijer Reza Kan Pahlavi postaje sah u Iranu. Umire osnivač Kineske republike Sun Jatsen. Sovjetski pisac Glatkov objavljuje roman »Gement«. Drajzer piše »Američku tragediju«. Šon O’Kejsi doživljava svoju premijeru »Junone i pauna«. Prust izdaje pretposiednji deo romana »U potrazi za izgubljenim vremenom« »Nestaia Albertina«. Maks Brod izdaje posthumno Kafkin roman »Proces«. Andre Žid štampa »Kovače lažnog novca«. Adolf Hitler objavljuje prvi tom knjige »Mein Kamf«. Miroslav Krleza stampa dramolete »Michelangello« i

»Adam i Eva«. Sergej Jesenjin vrši samoubistvo. Snimljeni filinovi: Čaplin »Zlatna groznica« i Ejzenštejn |»Krstarica Potemkin«. Alban Berg komponuje operu »Vojcek«. Amerikanac Müiken otkriva kosmičke zrake. Obavljena prva transatlantska radio-emisija. U Turskoj zabranjeno nošenje fesa. Održana ! svesavezna konferencija proleterskih pisaca u Moskvi. SKP (b) objavljuje da se neće angažovati na strani nijedne litérarne grupe. ALEKSANDAfI PEÎROifIÔ Aleksandar Retrovie roden je 1929. u Parizu. Diplomirao je istoriju umetnosti na FÜozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Filmsku režiju studira u Pragu 1947/48. godine. Odmah po povratku iz Praga počinje da se bavi fiimom. Od 1948. godine do 1955. asistent je režije na dokumentarnim i igranim fiimovima. Zajedno sa Vickom Rasporom 1956. godine režira dokumentarnî film »Uz druga je drug«. Svoj prvi samostaini kratkometražni film, »Let nad močvarom«, realizuje 1957. godine, a prvi samostaini igrani dugometražni film »Dvoje« snima 1961. godine. Godine 1957. po scenariju Miroslava Krleže snima film о slikaru Petru Dobroviću, a 1959. za svoj kratkometražni film о Savi Šumanoviću nagraden je prvom nagradom, Zlatnom arenom u Puli. Godine 1962. postaje profesor filmske režije na Akademiji za pozorište, film radio i tv. Film »Dani« snima 1963. godine. »Dani« i »Dvoje« predstavljaju takozvani intimistički period jugoslovenske kinematografije značajan kao prodor ličnih tema i preokupaeija. To je bilo vreme kad se u jugoslovenskoj kinematografiji raskidalo sa dogmatskim pristupom unutrašnjem svetu čoveka. Godine 1965. Retrovie snima svoj prvi film koji stiče medunarodna priznanja. To je film »Tri«, snimljen po motivima pripovedaka Antonija Isakoviéa. Film dobija prvu nagradu u Karlovim Varima 1966. godine, veliku Zlatnu arenu u Puli, Zlatnu statuu »Palenka« na Festivalu u Akapulku (Meksiko) i nominovan je za Oskara, nagradu Američke akademije za filmsku umetnost.