Bitef

nim i istorijskim) kao osnovnim pitanjima predstave i, obratno, u odrodenom načinu prikazivanja (držanje glumaca, retorika i gestovi), da bi se mogio naslutiti prikriveno objašnjenje sadržaja. Jedno zadire u drugo i prepliče se sa njim. To se ispoljava naročito na mestima gde su osetljive tačke pravilno pogodene. Sa zadovoljstvom zapažam da su vanúce koje su sinule između izgovorenih reči i teatralno iskazane stvarnosti mogle da osvetle nešto dotada neprimečeno, čak i za nekoga ko je mislio da komád več odranije dobro poznaje. Pretpostavljam da ono što ovde svetli treba da znači stvarnost koja pokušava da se probije do nas i preporučujem da se na ovo naročito paži - ali komé ja govorim! Ono što označavate kao Büchnerovu kontradiklornosl iz koje Vi, tako bar mislim, sasvim opravdano erpete neverovatnu dinamiku komada, mogio bi se nazvali i Büchnerovom dijalektičkom metodom podešavanja stvarnosti za pozorište. Za javno ispoljavanje mogio bi se reči da je siromašno u emocijama. Sve što se dešava, dešava se prinudno i več unapred programmano na osnovu jednog gvozdenog zakona, pa i sám Danton, u suštini, zna sve o tome. U komadu nije toliko reč o zbivanjima koja se samo jednom dešavaju i koja pripadajú istorijskoj prošlosti u tome se slažem s Vama - več mnogo

više o njihovoj zákonitosti kao ponovljenim zbivanjima medu Ijudima drugim rečima - o fukcionisanju odredenih mehanizama i pronalaženjt pokretačkih snaga. Sve ono radikalno prevratničko sastoji se u tome štc Büchnerove razloge ne treba uvei tražiti u večito važečem metafizičkom svetskom zákonu ili u grudimt naročito raspoloženih odabranih ličnosti, več u okolnostima samog zbivanja i njegovim kontradikcijama Ovde istorija prestaje da bude objekt špekulatívne konstrukcije i počinje svoj put kao obiína praksa Ijudskil života. Imate sasvim opravdan razlog štc kao polaznu tačku ne prikazujete Dantonovu smrt kao istorijsku drámu - bar ne prema tradicionalnirrishvatanjima. Nije to, sasvim sigurno, n: drama sa političkim tendencijama, niti neka herojska tragedija. A, onda, dolazi ono ali: u jednoj sveobuhvatnijoj tradicionalnoj kategorij komád je u velikoj meri i istorijska drama. Poznalo je da sama raaterija slúži autoni kao model. Samo, mohra Vas, nemojte izgubiti iz vida da je tom prilikom u pitanju autentičan materijal, kóji se ničim ne môže zamenili. Dijalozi istorijskih ličnosti predstavljaju večim delom pažljivu montažu izvornih citata. Otkriče novog jedinstva i umetnička istinitosi drame obezbeđuju vrednost činjenica primenjenog materijala, jer Bü-

chner, zasnívajúci se na njihovoj dokazanoj moči, prelazi granice umetničkog prostora i to, primera radi, rečima Schillera koje ovde dobíjajú obrnuti značaj: oblik ne poništava materiju. Umetnička i istorijska stvarnost idu uporedo i nijedna istorijska činjenica neče biti žnvovana u kőrist zamišljene umetničke ideje. Iz tog razloga ne mogu se složiti sa formulacijom prividno objektivnog dokumentarizma u Vašoj poslednjoj tezi. U toj tezi pomenuti trik o indirektnom iskazivanju mogao bi se shvatiti kao ustupak cenzuri 1835. godine, kao izbegavanje neugodnih posíedíca. Zar ne bíste i Vľ pomislili da jedna dublje zasnovana i tačno proračunata intencija leži u tome da prepusti reč proverenim činjenicama kako bi progovorile svojim jezikom, a gledaoce - njihovim vlastitim reakcijama, pitanjima i zaključcima? Slažem se s Varna, svakako, u sledečem: preokrenuti kontekst u kóji Büchner stavlja svoju drámu predstavlja stvarnost kao praktičan žadatak. Za pronalaženje neophodnog odmeravanja pogleda na činjenice, ona iziskuje razlikovanje stvarnosti od privida - i tako če stvarnost biti prenota u pozorište, a pozorište če biti otkriveno u stvarnosti. Na taj način se pokazuje da moral ne môže prevariti prírodu. Iza borbe ideja postače vidljiv materijalni koreň stvari i borba za osnovne socijalne interese.

Otvorená igra moči javlja se kao prethodnò zbivanje koje ne zadire u osnovne probléme; mašina koja odseca sve više glava za sve krače vreme nije podešena da ostvari onu republikánsku vrlinu koja bi morala da obuhvati sve, ona ne môže da zaustavi svoje sečivo, koje sve više odvaja bogataše od radnika, kóji postaju sve siromašniji. Spektakl, kóji se kao na nekoj pozornici nudi nezadovoljnoj maši na trgu revolucije, ne môže duže vreme da potiskuje glad za hlebom. Junači uzvišene drame revolucije, kóji su svi odreda odigrali neuspelu ulogu oslobodilaca i nalaze se u stvarnosti u povlačenju, ne predstavIjaju ništa drogo nego temeljno deraontirane svece. Robespjera i njegove verne sledbenike uskoro če snadi ista sudbina kao. i Dantona sa njegovim jednomišljenicima. Bilo bi svakako isuviše veliko iskušenje, dragi Alexander Lang, ako bih predložio još neke dopune Vašim radnim tezama da se, naìme, unesu neke varijante pojedinosti, kao i da ponešto ostane pod znakom sumnje. Sve se to zasníva na slaganju sa opštom linijom i najlepším željama da Vas u Vašem poduhvatu podržím, Nešto što me u tom Vašem poduhvatu na prvom mestu pridobija jeste da je sve što se im alo reči poticalo stvarno od samog komada i da u njega nije bilo uneseno ništa strano. Тако slatkom vinu mora se dodati i