Bitef

jednoj stvari koja pogada moju službenu aktivnost, kao i rad u onoj kuči u kojoj sam zadužen da prožam lekársku negu. U Šarentonu je jedan čovek, kóji je, na žalost, postao prekomerno slavan zahvaljujuči svojoj neustrašivoj nemorálnosti, i čije je prisustvo ovde u bolnici izazvalo največe teškoče. Govorim o autom nemorálne i ogavne knjige Justíne. Taj čovek nije umobolnik. On jedino pati od ludila gretta, ali ta vrsta ludila ne leči se u institutima namenjenim lečenju umobolnika. Pomenutu ličnost trebalo bi najstrože izdvojiti od ostalih da bismo ih zaštitili od njegovih prekomernih strasti, odnosno da njega samog udaljimo od švih stvari koje podstiču i hrane njegove gadne želje. Dakle, Šarentonski institut u ovom slučaju o kóme je reč ne môže odgovoriti zadatku kóji se od njega traži. Gospodin de Sade uživa preveliku slobodu, ima prilike da se susretne sa mnogim Ijudima, ženama ili muškarcima, ima mogućnosti da ih prima u svojoj sobi ili da ih on sam poseéuje u njihovim sobama. Ima dozvolu da se Seta po parku gde, opet, ima prilike da se susreée sa bolesnicima kóji pate od iste nastranosti kao i on. Nekima propoveda svoje užasno učenje, nekima daje svoje knjige na zajam. I, kao vrhunac, po kuči se pronosi vest da živi u zajednici sa jednom ženom za koju se prêt-

postavlja da mu je rodená kéer. Ali, ni to nije sve. Bilo je nekih neopreznih kóji su uredili pozorište u kuči, pod izgovorom da uloge igraju ludaci, a nisu razmišljali o tome kako takve javne manifestacije negativno utiču na maštu bolesnika, Marquiz de Sade je direktor tog pozorišta. On odabira komade, deli uloge i upravIja probama. Podučava glumce i glumice umetnosti govora i uvodi ih u tajne glumačkog zanata. Prilikom predstava za javnost uvek raspolaže izvesnim brojem ulaznica i goste prima u krugu svojih poraočnika, U svečanim prilikama on je i autor komada. Tako na primer, u veži sa proslavom direktorovog imendana uvek brine o tome da za tu priliku, u direktorovu čast, napíše neki komád ili sastavi nekoliko kuplea. Misiim da Vašoj Milosti nije potrebne objašnjavati skandaloznosti i opasnost od svega toga. Ako bi svi ti detalji procurili u javnost, šta bi ona pomislila o ovoj ustanovi u kojoj se tolerišu i takve zloupotrebe? Kako se sa svim tim môže spojili moralna nega bolesnika? Da li če ostati bez uticaja na one bolesnike kóji se sa ovim užasnim čovekom susreču iz dana u dan, kóji su u dodiru sa njegovom pokvarenošču i nije li, možda, dovoljno i samo saznanje o njegovoj prisutnosti pa da i kod onih kóji sa njim ne dolaze u dodir izazove uzbudenje i razbukti maštu? Nadam se da

Vaša Milost uvida da su ovi motivi dovoljno značajni za to da se gospodinu de Sadu umesto Šarentonske bolnice odredi neko drogo mesto za zatvor. Zabrana bilo kakvog kontakta sa stanarima u kuči bila bi uzaludna, jer se ne bi poštovala kaoni nikad ranije. Ja ne želim da ga vrate u Bìcetru, gde je bio pre toga, ali moram reči Vašoj Milosti da bi mu za prebivalište više odgovarala tamnica ili utvrdenje od ustanove koja slúži za lečenje bolesnika i koja iziskuje stalni nadzor i stvarnu morálnu predostrožnost. S dubokim poštovanjem Vaš ponizni i odani sluga Royer - Collard, D. M. [Primarijus Šarentonske bolnice Milostivom gospodinu senátom ministro Cárske državne službe bezbednosti.] Gospodine, Dozvolite mi da se opravdam, kao što sam to i obečao, u veži sa nemilom scenom koja se odigrala izmedu mene i Marquise de Sadea. Rekao mi je pred M. Veilettom da uradim još neke stvari na dekoraciji, i kad sam mu ja okrenuo leda da bih izvršio ono za šta me je zamolio, on me je naglo zgrabio za ramena i rekao: Badalo jedna, ako biste me žehli saslušati? Ja sam mu mimo odgovorio da nije u pravú kad upotrebljava takav ton, s obzirom na to da sam se upra-

vo spremao da udovoljim njegovoj želji, na šta je on odgovorio da to nije istina, jer sam mu ja okrenuo leda iz čisté drskosti i da sam nitkov koga če on narediti da izbatinaju sa 50 udaraca štapom. Dakle, gospodine, izgubio sam strpljenje, i nisam se mogao uzđržati da ne upotrebím prema njemu isti ton kóji je i on koristio u razgovoru sa mnom. Moram Vas obavestitì da već nekoliko dana ne odlazim kod M. de Sadea, umorio sam se od njegove brutalnosti; ne kážem, bio je prema meni i velikodušan, ali, gospodine, ja sam mu to sve platio svojom marljivošéu, uradio sam sve što mu se mogio svideti i što je mogio biti korisno za njega. Društvo se zasníva na uzajamnosti, i, smem glasno da kážem, da sam je isto tako i isto toliko uradio za Marquisa de Sade koliko je on učinio za mene, jer, na kraju krajeva, on me je samo nekoliko puta pozvao na večeru, Dosadilo mi je da mu budem sluga i da me takvim i smatraju, ja sam njemu činio usluge u ime prijatelj-' stva. Iz svega toga, naravno, proizlazi to da meni M. de Sade više neće davati nikakvu ulogu u komadima. [Thierryovo pismo upučeno stanovniku Šarentonske ustanove M. de Coulmieru.] Vi kážete da je nemoguče složiti se s mojim načinom mišljenja. Pa šta? Zaista, lud je onaj kóji drugome pro-