Bitef

Jean Paul Marat Rodio se 1743. godine u Švajcarskoj. Otac mu je bio zanatlija, a on je studirao medicínu u Parizu. Medutim, aktivno je radio kao lekar samo nekoliko godina, pri čemu se bavio i istraživačkim radom. Njegova otkrića i istraživanja su često bila u suprotnosti sa prihvačenim i poznatim stanovištima, pa je bio u stalnom sukobu sa akademičarima i iz tih sukoba je najčešče izlazio poražen. Njegova je vehka zasluga što je dela Newtona preveo na franeuski. Ukoliko mu je delovanje na poiju naučnoistraživačkog rada bilo neuspešno, utoliko je plodonosniji bio rad na politickom i novinárskom poiju. Godine 1789. pokrenuo je list Parisien, u kóme je dnevno Mi svakog drugog dana komentarisao aktuelne dogadaje. Naziv lista übrzo je promenjen u Làmi du peuple (Prijatelj naroda), a taj nadimak su njegove prístalice kasnije nadenule i njemu samom. Za vreme ústavne monarhije Maratov list je predstavljao opoziciju sve do 10. augusta 1792. godine, kad je došlo do obrta. Tada je Marat, kóji je. dotle

bio vanpartijac, postao član Konventa kao poslanik Pariza u okviru brdské partije, nasuprot uzdržanosti mnogobrojnih jakobinaca i čutanju Robespiéra. Marat Se i dalje susreče sa mnogim napadima, pre svega od strane žirondinaca, čak mora da se skriva i izbegava javna istupanja. Godine 1793. sud ga oslobada i njegov glas se ponovo môže čuti. Marat je nipodaštavao privredne probléme, njega su interesovale revolucionarne ideje i pitanja. U onom velikom zanosu kóji je 1793. poneo mase i naveo ih da obijaju radnje i traže stabilne cene, on vidi samo kontrarevolucionarne manevre. Na dan 4. júla istupa protiv Jaquesa Rouxa, Leclerca i protiv pobesnelih , kóji su te pokrčte i zahteve širokih narodnih masa smatrali zakonitim. Da li ga je rukovodila želja za pobedom nad protivnicima? I to, ah više nerazumevanje narodskijih motivacija. ZahvaIjujuči Charlotti Corday, on smrču ponovo stiče svoju mitološku čistotu. Krajem júla prireduje se národná svetkovina da bi se podigao spomenik nepodmitljivom srcu Marata. □

Autobiografia Molim svoje čitaoce za izvinjenje što ču danas govoriti o sebi. Ne činim to iz taštine ili samozadovoljstva, vec prosto zato da bih javnoj stvari još bolje služio. Ne môže mi se prebaciti ako jasno kážem ko sam onda kad me protivníci slobode stalno klevetaju. Oni me predstavljaju kao usijanu glavu, zanesenjaka, ludaka, Ijudoždera, krvožednika, a sve to samo zato da bi ocrnjivanjem mog imena sprečili sve ono dobro koje bih želeo i koje mogu učinili. Roden sam sa osetljivom dušom, vatrenom maštom, otvorením, postojanim i istinoljubivim karakterűm. Po prirodi sam naklonjen svakoj velikoj strasti, ali naročito želji za slavom... Ta strast je tokom mog života često menjala svoj smer, ali me nikada nije napuštala. U petoj godini želeo sam da postanem upravnik škole, u petnaestoj profesor, u osaranaestoj sam želeo da postanem genije, a danas želim da postanem slavan tako što ču se žrtvovati za domovinu. Nisám želeo tako da umrem - moja teška bolest mi je pretila da ču te

snove ostvariti tek u grobu - da za slobodu ne učiním ništa, pa sam u krevetu, bolestan, napisao svoje delo Žrtva za domovinu. Patriotsko dru■štvo Caveau je to moje delo nagradilo. Toj radosti mogu prvenstveno da zahvalim što sam uspeo da se oporavim. Posto sam se otrgao iz zagrljaja smrti, jedino sam nástojao da što boIje slúžim stvari slobode. Iz tog razloga sam pokrenuo list Prijatelj naroda. Uspeh tog lista je opšte pozat. Poznalo je i to kakve je udarce naneo neprijateljima revolucije, ali je ujedno doneo i nemilosrdnú hajku njegovom uredniku. Budno sam pratio národnú skupštinu i morao sam stivatiti da u tadašnjem švom sastavu, kada su većinu činili neprijatelji slobode, ona nije bila u mogučnosti da slúži pobedi slobode. Dokazao sam da se iz redova skupštine moraj u očistili aristokrati, popovi, právnici i dvorské kreatúre. Video sam da oni tajno ali stalno onemogučavaju stvaranje ústava: i samo vrebaju priliku pogodnu da podmetnu nogu i samo su u odsudnim trenucima iskrení saradnici. Nisám prestajao da ponavljam da naš národní senát treba očistili i sa poverljivih mesta sve neprijatelje izbaciti. Videói njihove atentate i nove závere, dočuo sam i o njihovim übistvima i masakrima u kojima je poginulo toliko rodoljuba. Morao sam shvatiti tužnu