Bitef

Važan element je pirotehníka, i to iz několiko razloga. Paul Burwell ima mnogo iskustva sa njom. Anne Bean je u švom radu, takode koristila vatru. Vatra, najpromenljiviji element, izaziva promene u tvarima i povezuje se sa preporodom, ponovnim stvaranjem i novim životom. Kao i zvuk, vatra takođe stvara energiju, i tako nastaje vidna i slušná paralela. Ansambl koristi pirotehniku i da bi ostvario vlastite svetlosne efekte i stvorio dramatiku upotrebom senki, eksplozija, bljeskova, varnica i sveča. Izuzetan raspon zvuková kóji su istovremeno i múčni i komični, i agresívni i evokativni i divni i čudni, kao i vizuelnih efekata ima svoj istorijski presedan u nejasnej ali važnoj i fascinantnoj priči o otkrivenim i sagradenim instrumentima. Tu spadajú Jonizacija Edgara Varesea, snimljena 1933. godine, prvi komad napisan isključivo za sa 37 raznih perkusionih insfrumenata, uključujuči ručne sirene i ostale neinstrumente ; pirofon, dugačka cev koja proizvodi tegoban, tužan zvuk kad se kroz nju pusti plamen i koja je u stvari instrument iz XVIII veka i. najspektakularniji od švih. Koncert za fabrickú sirénu i parne pištaljke, izveden u Rusiji 1922. godine. U simfoniji je bilo fabričkih siréna, siréna za mágiu čitave Kaspijske flote, dve artiljerijske baterije, hidroplana, sekcija mašinki, několiko pešadijskih púková i hor od několiko hiljada. Bow Gamelan tvrdi da na njih nisu neposredno uticale izuzetne eksperimentalne grupe (pored ostalih, tu su John Cage, Bongo Joe, Harry Parch), več da prosto deluje sa sličnog stanovista'. Rad ansambla izuzetno je dobro přímila raznorodna publika, koja ih smatra čudno dopadljivim. Neki ga uporeduju sa radnicima na gradilišťú ili ložačima na brodu jer buka, vanúce i kombínezoni podsečaju na industrijsku delaťnost. Zaštitni šlemoví' su uzeti iz praktičnih razloga da bi se članovi videli u mraku, a ne, kao što se obično misii, radi záštite. Istovremeno, káže Anne Bean, u njima su umetnici sinonimni i anonimni. Mnogi se na kraju predstave iznenade kad Beanova skine šlem i rastrese kosu u obliku varnica, dima i buke, i vide da je reč o ženi, Potčinjavanje vlastite ličnosti grupnom radu važna je odlika ansambla. Inače, sve troje se nadahnjuju izsvojih unutrašnjih izvora i poseduju svoj Učni izraz, Međutim, u predstavama Bow Gamelana čovek nije svestan umetnika kao pojedinaca jer se pažnja usredsreduje na orkestar kao celinu, sa umctnicima kao pokretačem nečeg večeg. Ansambl môže beskonačno da se povečava. Ovog leta se nadajú da če eksperimentisati sa spektakularnim serijskim efektima pare. Čini se da

mogučnostima trupe nemá kraja i da če na njihova ostvarenja pre uticati želja da se usredsrede na individuálně projekte nego nestanak entuzijazma, ideja i predanosti. U meduvremenu. umetnici delé osečanja koja je izrazio Harry Partch: Muzika... ima samo dva sastojka kóji se mogu nazvali božjim darom: sposobnost tela da treperi i proizvodi zvuk i mehanizam Ijudskog uha kóji to prima... sve ostalo и muzičkoj umetnosti, što se može proučavati i analizirali, stvorio je čovek ili se implicitná sadrži u ljudskom činu, pa je, prema tome, podložná najstrojžoj mogučnoj proveri - a konačno i odohrávanju, ravnodušnosti ili preziru. Sve ostalo je podložná prameni. □ Live Art Now, Chrissie Iles

Trio kóji je zapalio postotpadnu obnovu /) Engleski otpadno-vajarski perkusioni trio, poznat pod nazivom ansambl Bow Gamelan ima običaj da sakuplja svakakyo.staro gvožđe - zardale kade, ulubîjena burad zja naftu, čajnike i ostalo odbačeno pokučstvo - i da taj besperspektivan materijal sastavlja и velike, maštovite gomile da bi onda iz njega izmamljivao aritmičnu i atonalnubuku. c Mnoge njihove priredbe se dotiraju i čovek bi pomislio da će neko, posle šest godina tako ekscentričnog izmotavanja po javnim parkovima, rekama i trgovačkim centrima, zatražiti da se na Bow Gamelan stavi tačka. Ma koliko čudno zvučalo, to se još nije desilo. Ono što me najviše iznenađuje u veži s ovim projektom , káže jedna trečina trija, vajar и metalu Richard Wilson, jeste činjenica da mi. izgleda privlačimo Ijude umesto da ih díudujemo. Uíivaju da gledaju kako se ovi poznali predmeti kořistě i rasporeduju na nepoznat náčin. Na kraju gledaoci uvek dođu na pozornicu i počnu da se igraju. Bow Gamelan nije uspeo da izazove podozrenje o tome daje eksperimentalna umetnost u kořenu lažne zaverc da se nasámare pošteni gradani iz několiko razloga. Njihove predstave su i zabavne i spektakularne... Mi ne priredujemo vatromete, objašnjava Wilson, možda malo neiskrcno. Nas zanima pirotehnička akustika zvižduci, krici, udari. Prangijesuza nas, na primer, nešlo KaouSaranjc

nasumice u aoboše. Paul Burwell, specijalista za udaraljke, dodaje daje prvobitna ideja bila da se naprave zvučne skulptuře koje bi svirale sebe, a mi da kod kuče dignemo sve četiri uvis. Bow Gamelan je nastao 1983. godine kao neformalan skup troje prijatelja, Wilsona, Burwella i Anne Bean, umetnice performancea. Sve troje su stanovali u istočnom delu Londona, a misao о multimedijalnoj družini rodila se iz njihovih pojedinačnih interesovanja za okolní postindustrijski pejzaž. Vatromet je nastao kasnije, a ideju su im dale vanúce iz aparata za zavarivanje u nekim ranijim predstavama. Naši osnovni elementi su zvuk i světlost, a u pirotehnici očigledno ima i jednog i drugog káže Wilson, medu čijim ličnim ostvarenjima ima praštečih kipova. ’ Većina kritičara, medutim, nalazi da je najuzbudljivije to što trupa skromne opisuje kao svoju upotrebu prirodnih materijala: pomno sakupljanje otpada, u kóme njihovi poštovaoci vide lukavu i nadrealistickú preradu naše niskotehnološke industrijske baštine. To nije bilo namerno , smeje se Burwell. Najpre je bila u pitanju samo šlednja. Тек u grupi smo počeli da shvatamo vrednost mašinske tehnologije. Sada те zanima na kóji náčin mehanizacija predstavlja samo nadljudsko produženje Ijudskog tela. y Burwell misii da njihova zbrdazdolisana oprema, u kojoj ima stvari koje se pokreču pomocú pare, poluga, vidová, kroz igru odgovara na atayističku ali i stvarnu potrebu da se povrati osečanje za to kako tehnologija radi. Kod večine Ijudi postoji procep izmedu onog sta zaista razumeju i onog šlo prosto znajú. Nedávno sam shvatio da po inteligenciji spadom negde u 1750. godinu. Ja stvarno ra-

the bow gamelan london, britanija zvučná događanja (sound events) koncipirali i opremili: paul bnrwell beth hardisty učestvuje: the bow gamelan и saradnji sa britanskim savetom. britanski savet и jugoslaviji 1940-1990. pedeset godina saradnje.

zumem načela parnejnašiae., ali kad dođe do zamisli ovog novog vizionara, Jamesa Watta, tu sam izgubljen. Premda Wilson, vajar, upomo govori o trupi Bow Gamelan kao o bendu i o predstavama kao o jednovečernjem angažmanu. ipak nepřestáno tvrdí da je r.era/ixiijivos; elektronike njihov neprijatelj. Mi radimo úpravo suprotno od rok-koncerata, gde sva buka police iz ernih kutija, a niko ne zna kako se zvuk proizvodi. Ma kako shvatili takva ludačka opravdanja, predstava trupe Bow Gamelan uvek je privlačna za gledanje i uzbudljiva za slušanje. Njihov najnoviji i najambiciozniji projekt zove se Zvučná dogädanfa. U njemu se pojavljuje jedna sedamdeset godina stara dercpjija-za municiju, kóju prati flotjla maniih dreynih brodiča. Na paluîn je náprava kojom počinje predstava: mali yitao iz 1892, godineA Dizalica kojom snwga digli, veliko je čudo visoke tehnologije, priseéa se Wilson. Ali za razliku od naše, neče Živeti vise od sedam godina. Ona če se pretvorili u konzervu za pasulj. Oni kóji su projektovali ove stare stvari koje volimo, nisu bili nimalo poslovni. Obožavali su mehaničkog boga i klanjali su mu se. Kao i mi. □ The Sunday Times, júla 1989. Robert Sandall

Zvona Ako se spremate u večernju šetnju kraj Temže, pažite! Najprc čete čuti