Bitef

Jünger je 1944. nečasno otupšten iz vojne službe. Kao razlog je kasnije u više navrata pominjan kontakt sa krugom učesnika 20. jula 1944. 1945-1949 Zbog zabrane objavljivanja njegovih dela u engleskoj okupacionoj zoni, njegova knjiga Mir. Reč upučena omladini Evrope i omladini sveta objavljena je u Holandiji. Jünger učestvuje u eksperimentima sa drogom sa pronalazačem LSD Albertom Hofmanom. Godine 1949. objavljena su dela Značenja i Heliopolis. OsVRT NA JED AN GRAD. 1950-1955 Preseljenje u Vilfingen u Obersvabenu. Objavljena dela: Preko linije, Setnja kroz šumu, Odlazak na Godeholm, Gordijev čvor i Na saracenskoj kuli. Pripovedač, esejista i pisac dnevnika Ernst Jünger u ovim delima deluje kao neka vrsta komentatora svog vremena, koji je obavezan svom metafizičkom i estetskem programu, koji je odlučio da ga više nista ne može uzdrmati i koji više ne namerava aktivno da se upliče u istoriju. U svom životu sve veci značaj pridaje posmatranju prirode, naročita entomologiji. 1956-1965 Mnogobrojna putovanja. Theodor Henss ga je odlikovao Velikim krstom. Izmedu ostalih, objavljena i dela: Staklene pčele, Godine okupacije i Na zidu vremena. Jünger uz to radi kao izdavač časopisa »Antaios«. Godine 1960. umire Greta Jünger. Dve godine kasnije Jünger se ženi svojom lektorkom Lizelotte Lohrer. 1966-1975 Mnogobrojna putovanja. Objavljeno: Suptilni lovci, Badminton, Martinu Heideggeru povodom osamdesetog rodend ana, Približavanja, Droga i opijenost, Rašlje i dr. Godirte 1968. Jünger je počasni gost Nemačke akademije Vila Masimo u Rimu. Godine 1974. dobija nagradu Pokrajine Baden-Virtemberg u spornen Sileru, 1976-1980 Mnogobrojna putovanja. Odlikovan Zvezdom velikog krsta za zasluge za SR Nemačku. Godine 1979, učestvuje u paradi Verdenskog garnizona i odlikovan je Medaljoni za mir grada Verdena. Pored ostalih dela, objavljeni su Eumesvil, O jeziku i stilu i dnevnik Prohujalo sedamdeset I. 1981-1985 Jünger 1982. dobija Goethe-ovu nagradu grada Frankfurta na Majni. Odlikovanje je sporno: kritičari ističu da je Jünger ne samo kao i pre nedemokratski orijentisan, več da je upravo profašistički orijentisan, da je skroz naskroz amoralan čovek. Godine 1984, Jünger na poziv François Mitterand-a, učestvuje na svečanostima nemačko-francuskog pomirenja u Verdenu. Odlikovan je Velikim krstom za zasluge sa zvezdom i lentom Ordena za zasluge SR Nemačke. U Vilfingenu ga, pored ostalih, posečuju, Borges, Alberto Moravia, Helmut Kohl i François Mitterand.

Objavljen drugi deo Prohujalo sedamdeset. 1986-1988 Jünger ustanovljava nagradu za entomologiju, koja nosi njegovo ime. Pored mnogih drugih putovanja, Jünger 1988, zajedno sa saveznim kancelarom Kohl-om, putuje u Pariz povodom svečanosti 25. godišnjice Nemačko-francuskog ugovora. 1989-1994 Ernst Jünger 13. juna 1993, povodom 45. bijenala u Veneciji, dobija Zlatnog lava (»Gran Premio Punti Cardinale dell’Arte«). Ova nagrada se inače dodeljuje samo likovnim umetnicima bijenala. Drugi život velikog nemačkog pisca je, medutim, predstavljao izazov da se »razmišlja o sposobnosti umetnosti biologije da prkosi telu, o povezivanju nepokolebljive snage poetske forme, nedača svakodnevice, fizičke, političke ili socijalne bolesti, da se drži podalje od pogrešnih susreta i da se umetnički obezbedi stoičko ispunjenje sopstvene usamljenosti kako bi se mogao ogledati sa dramom stvaralaštva«. ■

ü LIMENOM ZVEKETU Govonti o Ernst-Jünger-baletu sasvim je pogrešno. U pitanju je jedna predstava političke konceptualne umetnosti u najboljoj tradiciji nemačkog ekspresionizma. Reč je o krvavom otkrivanju dugo prikrivane komponente nemačke istorije, o dijagnozi jedne nacionalne bolesti. Vodi se diskusija o sindromu »nemačM muškarci i njihovi neprijatelji«. A može se nazvati i »Ernst-Jünger-ovim sindromom«. Ime Jünger - biografija stogodišnjaka - samo je metafora. Velika predstava je mogla imati i naziv: Klajst ili Herman, Herusk (pripadnik starog germanskog plemena u Harcu, izmedu Vezera i Elbe, prim. prev.), o kome se pripoveda da je jednu germansku devicu, koju su silovali Rimljani, isekao na četrnaest delova da bi svaki deo, s pozivom da se učestvuje u nacionalno-oslobodilačkoj borbi protiv Rimljana, poslao četrnaestorici neodlučnili plemenskih voda. U ovom varvarskom činu nemačkog samopotvrdivanja sadržano je sve što nam se sada predočava na pozornici. Samopotvrdivanje i samopronalaženje nemačkog čoveka, njegova stilizacija da bude heroj rata. Iza toga stoji duboko, nagrizajuče osečanje nedostatnosti. Njegov poremečen odnos prema drugima, prema ženama, što neminovno dovodi do njegovog obuzdavanja, do njegove osakačenosti. Samoobožavanje muškarca, zaslepljenost o muškosti na šteta žena - to je Kresnikova tema. Genijalna ideja konceptualnog umetnika Hansa Haacke-a za scenografiju: na sredini scene prostor ograden velikim metalnim pločama, arhaično svetilište, nacionalno spornen-