Bitef

koncentriše poglede i učutka glasove. Počinje igra vrtoglavih slika, nebesa punih zvezda i fina izmaglica halucinantnih letova i dijaloga gluvih. Trupa De la Guarda nasledila je trupu Organización Negra, pa iako rod od Fura bez »furije« iskonstruisali su komadom Villa, Vi11a..., sopstvenu scenu koja se otvara u ogromnom vazdušnom prostoru cirkuške šatre. Okačeni o rekvizite, talasaju vazduh, stvarajuči susrete i »nesusrete«, lebde kao u zagrljaju padobranaca ili se usremljuju kao kad orao grabi plen. Zidovi se pomeraju ili se oni zakucavaju u njih. Gledalac okreče glavu, poniera se, da bi napravio mesta i dopušta da bude osvojen estetikom igre, što samu predstavu još više animira. Nešto slično muzičkim varijacijama, kadencama što se ponavljaju različitim poretkom, a da nemaju pretenzije, dok se nadovezuju jedna na drugu, da ostvare bilo kakvu celinu. Samo postoji odredeni prototip ličnosti, naročite kad se spuste na zemlju u premeštanjima koja baš ovde podsečaju na pokrete La fura... blaga verzija. Ono originalno, međutim, zapaža se u koreografiji u vazduhu, oblikovanoj u saradnji sa trupom El Descueve, igračkom grupom koja je saradivala sa trupom De

la Guarda i na zatvaranju Panameričkih igara u Mar del Plati. Svetla i zvukovi glasova i doboša doprinose stvaranju atmosfere. Pokret je dramatična radnja pošto budi jaka osečanja, bliska osećanju lepote, a koja možda i prethode čitavom štivu. Pa, uostalom, reč je o teatru slika, ako tako želite, koji, medutim, ispunjava očekivanja da če se ipak nešto desiti. Glumci - akrobate - alpinisti trupe De la Guarda grade u ovoj veličanstvenoj šatri, koja je bez publike samo jedan zatvoreni prostor, skoro kalejdoskopski prostor, pun ponekad zasičenih slika, ali prostor koji je u svojim najboljim momentima pun daha za udisaje duše. Ostaje da gledalac to pretvori u reč ili da, jednostavno, dopusti da lebdi. ■

LAS ALAS DEL VERTIGO Trescientas personas de pie dentro de un gran cubo de tela y papel esperan, expectantes, algo