Bitef

Teatar Modem Moskva Rusija Leonid Andrejev:

KATARINA IVANOVNA

Predstava Svetlane Vragove Scenografija: L. Nagolova i Mihail Kurčenko Kostumografija: A. Budnjikova Ideja muzike: N. Artamonov Koncert majstor: M. Gorski Scenski pokret; T. Borisova U glavnim ulogama: Zaslužni umetnici Rusije Jurij Vasiljev, A. Jakovljeva, O. Carev, Sergej Pinjegin, Dmitrij Sčeglov i drugi. U predstavi su koriščeni Štihovi Aleksandra Bloka, Vladimira Hlebnjikova, Marine Cvetajeve. ■

KATARINA IVANOVNA »Nova drama za novi teatar« Katarina Ivanovna Leonida Andrejeva komad teške i zanimljive sudbine, koja je izgledala kao sudbina glavne junakinje. Iduči ispred sopstvenog vremena (1912), postao je preteča katastrofa koje su se dogodile Rusiji i zazvučao vrlo Hčno, gotovo intimno. U središtu ovog komada je žena koja »igra« (Andrejev), prelepa i čudna, koja sanja o tome da bude voljena, ali koja ne pronalazi tu ljubav. Ona je došla apsolutno nezaštičene duše, koja se povinuje samo sopstvenom unutrašnjem ritmu, u svemir u kome svako svakog potiskuje. Njen suprug član Državne dume, Georgi] Stibeljev, übija je ljubomoran na bezvrednog Mentikova. Brat njenog supruga Aleksej pokušava da sudi Katarini Ivanovnoj. Prijatelj porodice Koroniziov, umetnik, koga je zavela ova žena, postaje provokator, reditelj u drami koja Katarinu Ivanovnu košta života. Melodramatična, na prvi pogled, ova priča s početka veka postaje impresivna parafraza teme milosrda, sposobnosti (nesposobnosti) da se razume ljudska duša, koja dolazi u ovaj

svet. »Naša Katarina Ivanovna je otišla«, kaže se u finalu, AH to znači - nestaia je... Komad je skinut sa repertoara Moskovskog Hudožestvenog teatra vrlo brzo (uprkos glumcima kao što su Kačalov, Germanova, Bersenjev, koji su glumili u ovoj predstavi u režiji V, I. Nemiroviča Dančenka). Posle revolucije, komad se pokazao nevažnim. Predstava Svetlane Vragove u Teatru Modern je izuzetak. »Nova drama« je našla svoj teatar, i nije čudo što se ispostavilo da je predstava nezaboravan dogadaj prošle pozorišne sezone, koji su zabeležili mnogi pozorišni kritičari. »Nova predstava Svetlane Vragove je Borisov - Muzatov u slikarstvu. To je uhvačeno osečanje umiruče lepote, personifikacija svega lepog, što su stvorila ljudska biča«. ■ EMebas, A. Bistraja

KATARINA IVANOVNA - mučenica, uništena, intuitivna žena je personifikacija ljudske sudbine, kako se to črnilo Leonidu Andrejevu i mnogim njegovim savremenicima, u Modem teatru. ■

ONI SU PRIMETILI da je izvođenje potpuno odvojeno od ostalih događaja koji se dešavaju u modemom teatru: »Izvođenje opozicija«. »Opozicija bezdušnom, ravnom i pretencioznem pseudoznačenju; njima je privuMa pažnju gluma A. Jakovljeva, 0. Careva, U. Vasüjeva, S. Pinjegina, D. Sčeglova i drugih. >Svi oni su tumačili ne karaktere, oblike, već malo po malo određene nivoe mentaliteta, stila<. Posebna, pedantna kalkulacija svakog koraka, rađnje oseća se u predstavi Vragove; u njoj ne postoji slučajnost, apsolutno

- ■-- : /'V/-V;JÊÊêêÊÊ ìWÈmì HB jgg^^e Hb WiÊÊÊÊMÊMk Æ£~/--