Bitef

Javier De Frutos ( koreograf ; plesač) Juvier De Frutos započeo je školovanje u Karakasu, u Venecueli. Odatle se preselio u London, gde je studirao na London School of Contemporary Dance, pa zatim u Njujork, gde je vežbao u Merce Cunningham School, sa Barbarom Mahler i Sarom Rudner, da bi kasnije igrao u ansamblu Laura Dean Dancers and Musicians. Dok je boravio u Americi, Javier je počeo da razvija sopstvena dela, naročite na polju solo plesa, a bio je i stalni koreograf u njujorškom Movement Research-u. Godine 1992. Javier se preselio u Španiju, gde je postao osnivač i član La Porte, platforme za nezavisne koreografe u Barseloni. Tuje plesao sa Lanonima Imperial. Godine 1994. pozvan je da postane stalni evropski koreograf u Chisenhale Dance Spaceu u Londonu, gde je radio koreografijo za Dijalog medu hemisferama. Javierova ostala solo dela su: Palata ne oprašta 1994, radeno prema Posvečenju proleča Stravinskog; Kap po kap - 1994, koję je, kao deo Bijenala u Sao Paolu, naručilo Ministarstvo spoljnih poslova; Okvir 1994, projekt vezan za konkretan lokalitet, koji je naručio The South Bank Centre; Dragi J. - 1995; Upoznavanje J. 1995; Izvan J. - 1996; U slavu telesnog 1996, koji je naručio pariški centar "Georges Pompidou" kao deo svoje izložbe Žensko/Muško i Transatlantski 1996. Javier De Frutos primao je porudžbine od: Ricochet Dance Company, za koju je radio koreografiju za Umirem očajan - 1995, koji je ponovo postavljen za Ballet Schnidowski (1997) i Svi posetioci donose sreču, neki kad dodu, neki kad odu (1997), na muziku Svadbe Stravinskog; Dužnosti - 1996, za National Youth Dance Company i The South Bank Centre za projekt na konkrétnom lokalitetu, za rad sa starijima More - 1996. Javier De Frutos dobitnik je nagrade Paul Hamlyn

Foundation for Choreographers 1995 i Prix d'Auteur u Banjoleu 1996. Godine 1997. Gaviera je angažovao Tanzwerkstatt Berlin da stvori projekt vezan za konkretan Lokalitet - Korov, koji je bio deo izložbe 100 godina gej-pokreta na Akademie der Künste. U jesen 1997. Javier je predstavio novo, kompletno, grupno delo za sopstvene plesače Trava. Ovoga leta 1998. ima premijeru novog solo komada Hipohondrična ptica, koji je naručio EXPO '9B u Lisabonu. Početkom ove godine Javieru je uničena South Bank Show Award 1997. za izuzetna dostignuća u oblasti plesa. Michael Mannion (dizajnér svetla) Michael Mannion je partner u firmi koja se bavi dizajnom svetla Eye For Detail. Kreirao je svetla za arhitekturu, pozorište, film i ples. Na polju plesa dugo sarađuje sa Javierom De Frutosom, a Hipohodnrična ptica je njegov jedanaesti rad za ovog umetnika. Radio je dizajn svetla i za mnoge druge trupe, medu kojima su i: Small bones Dance Company (Paul Douglas), CandoCo, Ricochet Dance Company, Mark Baldwin, Matthew Hart, Jordi Cortez, Ballet Schnidowski (Nemačka), The Physical Theatre Company (Južnoafrička Republika), Athina Vahla, Clare Baker, Oracle Dance Company, Suraya Hilal i The National Youth Dance Company. Terry Warner (scenograf) Terry Warner je roden u Adelaidi u Australiji, a 1991. preselio se u Evropu. Od 1993. saraduje sa Javierom De Frutosom, s kojim je radio Dijalog medu hemisferama, Palata ne oprašta. Kap po кар, Upoznavanje J., U slávu