Bitef

BROD NA SLICI... Brod na slici želi da isplovi iz rama. Voda u akvarijumuje umislila daje ona stvorila ribu. Riba, svesna same sebe, čuti. Ormar sanja da je trbuh sveta. Stolica misli da je moja majka pošto mogu da se oslonim na nju. Aja, Upravo sam večeraš oprao belo rublje i Treba da ga prostrem. Mladen Materie MALA ZIMSKA PREDSTAVA MALA ZIMSKA PREDSTAVA je predstava koja pokušava, pre svega, da otvori vrata intimnom pozorišnom jeziku i koja meša elemente pozorišta, plesa i vizuelnih umetnosti. Jeziku koji izražava kompleksnost ljudskog položaja: živeti istovremeno u svom unutrašnjem svetu i u spoljnom svetu gde ima i drugih, koji imaju svoje unutrašnje svetove. Da li je mogučno ostvariti svoj život u takozvanom stvarnom svetu na osnovu svojih predstava, nada, unutrašnjih želja? Zar nas u torne ne sprečavaju baš te intimne slike? Možda bi trebalo da nas vodi spoljašnji svet? Ili se, možda, treba izolovati od stvarnosti i živeti isključivo u svom unutrašnjem svetu? To su pitanja koja postavljaju sebi likovi Male zimske predstave u svojim usamljenostima, jedne zimske večeri kada se sretnu, kada se promaše, katkad u stvarnosti, katkad u svojim Ličnim ili zajedničkim snovima. Predstava je sazdana kao niz paralelnih "monologa" i scena koje istovremeno izražavaju ono što se dešava izmedu ličnosti i u glavama svakoga od njih. Scene se smenjuju u ritmu njihovih misli i shodno toku njihovih osečanja koja se doživljavaju u ponavljanjima, dodava-

njima ili sličnostima, kao u plesu iii u muzid. Več duže vreme mi smeta način na koji se dañas prave predstave. Princip po kome funkcioniše pozorište zahteva toliko stvari koje treba unapred odrediti, kao da podražava model industrijske proizvodnje: planiranje, pretkupovinu, distribuciju, reklamu, predračune za kostime, za dekor... 0 svemu torne treba odlučiti mnogo pre, nekada i godinu dana ranije. Kad počne pravi rad, jedi ni cilj postaje ostvarivanje svega stoje isplanirano. Tako, u najboljem slučaju, ako se ostvari taj cilj - sve ostalo bude neuspelo. Aja, ja pokušavam da napravim ovu predstavu na način na koji slikar slika svoje delo. Mladen Materie Mladen Materie / Tetovirano pozorište Početkom 80-ih godina, u Sarajevu, Mladen Materie je napravic Tetovirano pozorište čije je predstave sam smišljao. Od početka su se glumci i saradnici te družine vezali za istraživanje i iznalaženje novog pozorišnog jezika. Svesna da se suština ljudskih odnosa nalazi izvan sveta reči i njihovog značenja, družina nameče radnju kao osnovni element svog pozorišnog jezika. Koriščenje mnogobrojnih izvora (materijala, vremena, boja...) koji oblikuju i utiču na naše postupke i reakcije, rezultira stvaranjem oblika u kom se takode poštuje različitost stvari od kojih se sastoji pozorišna predstava. S nekim ljudima sa Akademije scenskih umetnosti Univerziteta u Sarajevu on osniva 1984. godine novo pozorište "Otvorená scena Obala", čiji je umetnički direktor. To mesto je rodeno iz potrebe umetnika da imaju prostor za realizaciju sopstvenih projekata, posvečeno je pozorištu, ali tu mesto nalaze i muzika i filmska umetnost. Odlučnost umetnika, uprkos cesto vrlo teškim uslovima za rad, čini "Obalu" jedinstvenim mestom stvaralaštva u Jugoslaviji.