Bitef

Unutrašnji monolozi "Taj naslov mi se mota po glavi več godinama, dopada mi se", kaže Mladen Materie. "To je jedna 'mala' predstava na nivou produkcije, više kao istraživački rad. Dešava se jedne zimske večeri, sa likovima koji su više ili manje sami, koji zamišljaju šta bi mogli biti umesto onoga što jesu. Pomalo kao kad sanjarimo, radeči nešto drugo, o nekom drugom životu, o nekom drugom mestu. Ti ljudi se ponekad promaše, susreti se večinom dešavaju u svetu mašte. Oni se ne poznajú, kao susedi koji se mimoilaze." Majstor veštine hvatanja nedokučivog, unutrašnjeg života, sanjanja na javi, druge prirode, odnosa medu ljudima, Mladen Materič se ponovo odriče reči. Ova predstava bez reči, kao i prethodne, sagradena je kao niz unutrašnjih monologa koji izražavaju ono što svaki od Likova ima u svojoj glavi, preko vrlo jednostavnih

pokreta iz svakodnevnog života. Nasuprot režiserima koji postavljajo tekstove - reke na scenama skoro bez dekora, Mladen Materie' puni scénu pravim dekorom od nameštaja, sa umetničkim predmetima, posutim pamučnim snegom kao na slatkim i pomalo tužnim razglednicama iz pedesetih godina. Sylvie Roux , LA DEPECHE , nedelja 16. februar 1997. Pozorište Caron , Život onakav kakav sanjamo Svako ljudsko biče istovremeno živi u stvarnosti i u svojim intimnim mislima. Koja strana preovladuje? Kako se one menjaju, bore ili isključuju iz tih svetova? To je pitanje koje se neprekidno obnavlja i vodi pozorišni rad Mladena Materiča, kóji sa svojom družinom Tetoviranem pozorištem več skoro pet godina živi i radi u Tu luži. Mala zimska predstava nastavakje predstava Praznični