Bitef

Liberalna inteligencija gledala je da izmiri u sebi zapadnjaštvo i nacionalizam. To su bili mahom seljački sinovi, kóji su kao dečaci čuvali stoku, a kao mladici učili se na univerzitetima u Berlino i Parizu. Oni su postali upóla civilizovaní. U velikim evropskim gradovima nisu imali dovoljno vazduha, i bežali su u polje, van varoških zidina. Usred Pariza i njegovih "iskušenja" čeznuli su za svojim selom, za seoskim saborima i seoskim kolom. Po pravilu, oni su se ženili Srpkinjama, i to iz Srbije: muž

je nosio orni kaput i cilindar, žena tepeluk i libádé. Njihova kuča bila je delom naša seoska, a delom prečanska malovaroška kuča; u njihov domaci život prodrlo je nešto od zapadnog konfora, ali ništa od zapadnog luksuza. Za vreme svoga školovanja na strani, oni su videli kako je na strani sve bolje uredeno nego kod nas; putevi dobrí, reke regolisene, šume očuvane. Zatim, stvari o kojima mi nismo imali ni pojmą, kao železnice, gasno osvetljenje itd. Njih je iznenađivala pitomina i

čovečnost paravi: vlast se ponašala uljudno s narodom, i nije bilo batinjanja. Najzad, mnogobrojne škole, bibliotéke, muzeji dali su im osetiti svu duhovnu nadmoćnost zapada. Njima su se odjednom otvorile oči pred manama i nedostacima naše mlade i primitívne zemlje. VLADA MILANA OBRENOVIĆA Slobodan Jovanovió