Bitef

Eimuntas Nekrošius (1952) - pozorišni reditelj; 1978. godine diplomirao je na Institutu pozorišne umetnosti Lunačiarski, sa spedjalizacijom za inspicijenta. Nakon povratka u Litvaniju radio je u Državnom pozorištu mladih Vilna; tokom 1979-1980. godine ponovo se preselio u Kaunas i u tamošnjem Dramskom pozorištu postavio na scenu Duokiskisove balade autora Sauliusa Saltenisa i Ivanova Antona Čehova. Godine 1980. postao je pozorišni reditelj Pozorišta mladih i tu je radio do 1991. Zajedno sa svojim kolegama s klase režirao je šest predstava, i to su najbolje postavljena dela Pozorišta Mladih u devetoj deceniji XX veka. Pozorište mladih i njegov reditelj smatrani su, najinteresantnijim, ne samo u Sovjetskom Savezu, vec i, kasnijih godina, među Baltičkim zemljama, kao i u zapadnoj Evropi. 1991. g. Eimunitas Nekrošius napustio je svoje dotadašnje pozorište i postao reditelj Međunarodnog pozorišnog festivala u Litvaniji - LIFE. Njegove predstave izvodene su u mnogim zemljama i na mnogim pozorišnim festivalima. Godine 1998. Nekrošius je osnovao nezavisni umetnički centar pod nazivom Tvrdava umetnosti. Pozorišni komadi koje je postavio Eimuntas Nekrošius popularizovali su novi trend u litvanskom

teatru - poetsko-metaforičko pozorište, u kome je najviše pažnje posvećeno psihološki vernoj, emocionalnoj glumi i plastičnom izvođenju, uz specijalnu i jedinstvenu upotrebu scenskih rekvizita koja u komad unosi višeslojno značenje. Čehovljevu dramu Ujka Vanja koju je Nekrošius postavio 1986. g. imala je naročit odjek; njom je ovaj pozorišni reditelj opovrgao postojeću tradiciju postavljanja Čehovljevih komada po Stanislavskom. Nekrošius je kao pozorišni reditelj i poeta pristalica pozorišnog i nezavisnog teatra. Svoj literarni rad koristi kao podsticaj za stvaranje scenske priče; njegove predstave koje su naročito "žive", dinamične i pune vizuelnih rešenja potpuno su razbile koncepciju tradicionalno shvaćenog pozorišta i postale su primer mladim pozorišnim rediteljima u načinu organizovanja scenskog prostora za glumu. Godine 1994. litvanska kritika proglasiia je Nekrošijusa pozorišnim rediteljem godine zahvaljujud njegovoj predstavi Mocart i Salijeri. Don Žuan. Kuga. Iste godine nagrađen je nagradom Nova stvarnost u evropskom pozorištu od strane Evropske pozorišne unije i Umetničkog komiteta Taormina. Godine 1995. dodeljena mu je nagrada ÜBU (Italija). Godine 1998. osvojio je Nadonalnu nagradu Litvanije za svoja pozorišna dostignuća u periodu od 1994. do 1997. Njegovu postavku Hamleta litvanska kritika proglasiia je najboljom predstavom u sezoni 1997/1998, a sam Eimuntas Nekrošius proglašen je najboljim pozorišnim rediteljem godine i dodeljena mu je nagrada Kristoforas. Od 1994. godine ovaj pozorišni reditelj desto je putovao po Evropi, a njegove predstave izvodene su na internacionalnim pozorišnim festivalima po Evropi i Americi. Poslednja predstava E. Nekrošiusa je Otelo, u produkciji Venecijanskog Blenala. Nezvanična premijera odigrala se u Vilni u decembru 2000. godine, U ulozi Otela nastupio je Vladas Bagdonas, Dezdemonu je tumadla poznata litvanska primabalerina Egle Spokaite. POZORIŠNI KRITIČARI 0 HAMLETU: "Teško je pronad umetnika poput Nekrošiusa, koji je jedinstven i koji poseduje imaginaciju i sposobnost da potpuno novim elementima ispuni prostor Šekspirovog

LITVANIJA/ LITHUANIA Meno Fortas Theatre Studio Vilnius, Vilna William Shakespeare

Režija : Eimuntas Nekrošius

1M (Ml LET