Bitef

o našoj gluposti. Logično je da u takvoj situaciji treba da se u potpunoasti prepustimo uživanju u takvoj prijatnosti. Zar nisam u pravu? Takvo stanje, stanje radosti, treba u potpunosti iskoristiti. U momentu kada sedamo za sto, dobro raspoloženje se raspada. A zašto bih ja sebi svesno kvario raspoloženje? Teoretski, mogu da zamislim situaciju u kojoj sam ceo život dobro raspoložen i uopšte niSta ne pišem. Ali, kako u praksi dobro raspoloženje traje jedva nekoliko sati, ili kratki trenutak, uvek se nade neka prilika da se nešto napiše. 2. Filozofija (...) Izgleda da sam doživotno negativno naelektrisani pisac. Moram, doduše, priznati da se sasvim dobro osećam u toj ulozi, budud da mi ona uopšte ne smeta. Pošto ljudi govore da sam negativan pisac, istovremeno ja sam pozitivan čovek. Dakle, izgleda da mi ne preti nikakva opasnost, zar ne? Da li je to opasno? Ne znam. Meni ta cela situacija veoma prija, naročito kada sam daleko od kuće. (...) - Zelite li da nasmejete ljude? Ne, nije mi to cilj. To dolazi samo od sebe. Ne moram o tome uopšte da brinem, Ponekad se i sam nasmejem, zar ne? Nešto razmišljam - sve je to, u stvari, smešno. Ali, ponekad ljudi osete da počinjem glasno da se smejem, zar ne? - već tokom pisanja, ili kasnije, za vreme korekture teksta, počinjem da se smejem - a oni to uopšte ne smatraju smešnim i to je ono što ne razumem. Na primer, dok čitam Mraz- uvek sam davao povoda da se smeju mojim tekstovima. U stvari, svaki trenutak daje povod za smeh. Ali, ne razumem, da li su ljudi već potpuno izgubili osećanje za humor, ili šta je? Meni je to uvek bilosmešno. I dalje mijesmešno. Kad mijedosadno, ili kad nailazeteška vremena ja dohvatim vlastitu knjigu - i to me najviše nasmeje. Da li me razumete, gospodo? Smatram da to ipak ne znači da nisam napisao nekoliko ozbiljnih rečenica. Smeštao sam ih medu smešne rečenice, kao neki lepak. Bile su u ulozi gita, ozbiljne stvari su bile samo git koji je povezivao ceo taj zabavni program. Svakako, sada se može reći da je to bio filozofski zabavni program, kakav mi se učinio pre dvadeset godina, kada sam počeo da pišem. Ne treba ismevati samo krutu, ozbiljnu filozofiju, jer ona je strašno dosadna. Ja se zasmejem i kad lektorišem Šopenhauera. Što više zapinje da dokaže svoje poglede, meni je sve smešnije. Samo, ljudi sve to posmatraju strašno ozbiljno. A kako možete ozbiljno gledati na nekoga kose oženio pudlicom. Ne možete ga ozbiljno shvatiti od samog početka. On je filozof smejanja. Oni su najveći komičari u istoriji, Sopenhauer, ili Kant, baš oni koji su po vokaciji najozbiljniji. Treba im dodati i Paskala, sa njegovim katoličkim i mistično religioznim načinom bitisanja. To su, u stvari, ti veliki filozofi smejanja.A oni slabiji, koji pripadaju drugoj kategoriji, oni su, u osnovi dosadni, jer samo prežvakavaju ono što su pomenuti filozofi smejanja rekli. Upravo zato te slabije i ne čitam. Ako uopšte posegnem za delima nekih filozofa, onda su to samo oni veliki. Trebalo mi je malo vremena da shvatim koji filozof zaslužuje da bude nazvan velikim, a koji pripada drugoj ligi. Za to su potrebne decenije, to niko ne može da vam prišapne. (...) 3. Nevinost Stalno posmatram svet, sve vreme, samo ako sam budan, mada, u stvari i kada spavam, posmatram ga. Čovek mnogo intenzivnije posmatra za vreme sna, nego na javi. Posmatramo svet kroz naše snove, kroz ono što zovemo snom. Ne postoje ljudi koji bi, makar na trenutak prestali da posmatraju. (...)

- A seks? A seks - zahva ljujući njemu sve dobija tek teiesni oblik, osećanje zadovoljstva dolazi tek kasnije, prvo moramo prod stanje suspenzije. U mom slučaju seks je bio prilično ograničen, jer u trenutku kada je sve počelo da se budi, znate - i upravo kada sam sa Cudenjem shvatio da u meni postoje tajanstvene sile, sile koje iznenada postaju aktivne pod uticajem određenih stvari, je I' -smrtnosam se razboieo. Zbog toga je moje seksualno iskustvo tokom godina bilo veoma utišano i ograničeno, je l'? To je zaista velika šteta, jer period kada je seks najprivlafniji, kada sve počinje da se budi, je 17 - i kada počinje da vam se "diže" - kako bi se to jednostavno reklo-taj period sam morao da provedem u bolnici. U bolnici me je sve, u većoj ili manjoj meri oslabljivalo - tamo smo ležali zatvoreni i prigušeni. Kada sam konačno mogao da napustim bolnicu bio sam jednostavno umoran i pomalo slab. Ali, je I', negde izmedu dvadeset druge i tridesete godine života izgleda, tako mi se čini, da se sve vratilo u normalu, Uključujud i veliko zadovoljstvo, sa svim uzletima i padovima koji su bili jasni i slikoviti. Nemojte da vam bude neprijatno. Na moru se ne stidimo ničega. Možda se vi sada stidite? Ja uopšte ne. Vidite, sve je to koješta. 4. Perspektive (...) Na kraju, sve je samo prevara. Ako ćemo preterivati, može se reći i velika prevara. Samo što se svi ljudi, dok su u životu, u toj prevari