Bitef

uradi stari bard, kad mladi pisci vešto prihvataju i eksploatiäu novi Stil? Pa i on je dovek - nikako ne želi da napusti pozornicu gde je vladao dugi niz godina, a najverovatnije ni blagajnu pozorišta u kome ima akcije. Sve to od njega zahteva da se adaptira zahtevima novog žanra. Tako nastaju romanse Periklo, Cimbelin, Zimska bajka. Ma koliko sujeta velikog engleskog barda nede to da prizna, to nije Šekspir iz vremena njegovog zenita, ali je, njegova snaga i tu zastupljena. Savremena publika teško može da prihvati neverovatne sadržaje ovih romansi, ali razrada karaktera, realizam u razliditim meduljudskim odnosima, vrcavi humor i poezija, kojima su bogato prožeti tekstovi, doprinose da Viljem Šekspir do dana današnjeg nesmetano vlada svetskim scenama.

Valeri Petrov

William Shakespeare: SONET VI Ruku mršavu de da ispruži ka tvome letu, zima - pamti! Pre no što dode ovaj das, u bodici ti dah svoje mladosti saduvaj. Sa zadovoljstvom de zajam vratiti na dar svakom koje dasno kamatu isplatio. Na tebi je da tvoj darobni šarm u tvome rodu utkan ne stiSa. Roden u potomstvu deset'kratno, bideš sredniji deset puta više. Sta bi mogla smrt da ti udini, ako si u svom potomstvu uvek živ. Ne budi uporan jer ti si tako savršen u smrt ne šalji potomke svoje.

LJUBAV KOJA JE NA POČETKU Ne dozvoli da zima uđe u tebe. Molim te. Ne puštaj u svoju dušu hiadne vetrove što hude. Ko zna odakle dolaze, gde idu i šta će ostaviti u tebi kada budu otišli. Ne dozvoli da zima uđe u tebe. Ostani u toploj jeseni ili na kraju leta. Leto detinjstva i mladosti. Ono može da bude dugadko i zima nikako da dođe. Ali ona dođe. Hladno je. Grobovi su pokriveni snegom. Crne se duge noći. Gradovi i livade su tamni i spavaju. Zima je tu. Plešemo tužni i sami u praznim halama. Pomirili smo se s tim da je Ijubav nemogućna, otvorili smo vrata da bi ušao kraj. Zar tako ispunjavamo sudbinu? Zima, međutim, nije samo kraj života. Ona je prva uspomena na svet. Dete koje spava u svojoj toploj sobi. Dete se ponekad budi i gleda kroz prozor. Napolju je zimska noć. Tako darobna, jer dete zna da je ispred njega čitav život. Zimska bajka. Zimska kao poslednja i zimska kao prva, na pragu života, Bajka za onoga što napušta zemlju i poslednji put je gieda. Za Leonta, čoveka, koji na podetku komada pokušava da otkrije sebe. To putovanje je dugo i, kao što se desto zbiva, ono počinje rušenjem, smrću i ogromnom teskobom. Na kraju svog života Leont se uzdiže do trenutka za koji jestvoren: čudo statue, uskrsnude Ijubavi, oproštaja i sreće. Pesma tuge, međutim, ne prestaje. Leont je doputovao u svoju dušu, a život je tamo negde, daleko iza njega. Poslednje razumevanje sveta, oproštajni pogled na zemlju. To je bajka za one koji sada dolaze na svet. Tu su deca, novi ljudi, sledede pokolenje, zaljubljeni. Oni kojima je život negde tamo, daleko ispred njih.