Bitef
Poljska, Vroclav Wroclawski Teatr Wspolczesny Sarah Kane
Očišćeni
Reditelj: Krzysztof Warlikowski
Photo: J. Ć.
SPLAV MEDUZE Očišćenl [Cleansed), najnovija predstava Kšištofa Varlikovskog (Krzysztof Warlikowski), ne može se opisati. U njoj ima reči koje übijaju i slika koje ne dopuštaju da mirno spavate, Sara Kejn (Sarah Kane), dramatistkinja koja se übila a bija be dela vrlo verovatno uskoro postati najizvođeniji komadi u Poljskoj, može da opbini, ali i da prestravi. Dokje postepeno zapadaia u neizlečivu depresiju, napisala je pet ili šest neverovatno okrutnih i mrabnih drama (uključujući Rastureni [Blasted), Fedrinuljubav[Phaedra'sLove) i Žudnja [Crave], A kada je umrla 1999. godine, nije joj bilo ni trideset. Očišćene je napisala godinu dana pre smrti, Nikad nisam imao hrabrosti da pročitam taj komad, Predstava Varlikovskog mi je objasnila zašto sam se plašio. Izgledala je kao udarac maljem po glavi, posle kojeg se sve vidi veoma jasno. ZAPOMAGANJE ZA LJUBAVLJU Incest, homoseksualnost, prljava ljubav übice prema kurvi tri su niti komada koje se uzajamno osvetljavaju i objašnjavaju. Grejs (Malgožata HajevskaKšištofik /Matgorzata Hajewska-Krzysztofik/) pronalazi odebu svog pokojnog brata u centru za rehabilitaciju, oblači je i uočava svoju sličnost, telesnu I duhovnu istovetnost sa Greemom (Redbad Klinstra /Redbad Klynstra/). Übrzo posle toga pristaje da promeni pol. Rod (Jacek Ponjedalek) svom ljubavniku Karlu (Tomas Svajbajer /Thomas Schweiberer/) nebe da kaže da ga voli: rebi su nevažne, Uvek lažemo, izdajemo i varamo. Matoru kurvu iz voajerske predstave (Stanislava Celinska /Stanisfawa Celinska/) svake nobi posebuje isti mušterija koji tvrdi da je voli i höbe nju da naubi da voli, Sve niti povezuje jedan bovek - sadistibki doktor Tinker (Mariuš Bonaševski /Mariusz Bonaszewski/). On bini da snovi postanu stvarnost: Grejs be pretvoriti u Grejema, isebi be Karla na komade da bi iznudio od Roda izjavu ljubavi i približiće se ženi iz kabine voajerske predstave i pokazati joj šta je nežnost. Svi protagonisti predstave Varlikovskog žele da se oslobode svojih tela, koja teže nemogubem. Medutim, samo je Tinker taj koji nanosi bol, übija i izbavljuje. On dokazuje da nema ljubavi bez svireposti, da postoji samo umoIjavanje, zapomaganje za Ijubavlju. Tinker nije ni dobar ni zao jer se u svetu Kejnove svirepost i bol ne vezuju za zlo, Zla je samo emotivna ravnodušnost.