Bitef

loženje, Tada možemo početi da se izražavamo. Kad počinje da radi na ulozi, glumac je neraskidivo spojen sa samim sobom. Što više radim na ulozi, što se više upuštam u taj proces, sve vise srodnosti pronalazim u ulozi, onih koje naiazim u ličnom iskustvu. Kad je reč o supstrtuciji, sa određenim Ijudima u životu imamo određene odnose. Slično tome, i likovi u drami imaju određene međusobne odnose. S Matejem, na primer, nemam takav odnos kao što ga ima Olga s Andrejem. Zato na njegovom mestu zamišljam osobu koju poznajem i čini mi se da moj odnos prema njoj odgovara Olginom odnosu prema Andreju. Tada u radu uspostavljam takav odnos koji u stvari imam prema toj osobi. Ako supstitucija nije odgovarajuća, onda pronalazim novu, i tako se između mene i Andreja razvija odgovarajući odnos. Ja ne glumim naš odnos, već taj odnos uspostavljam i živim. Okolnosti u drami drukčije su od mojih ličnih okolnosti. Nastojim da uspostavim takve okolnosti koje omogućuju određeni odnos prema stvarima, prema Ijudima i problemima u drami. Proces posmatram kao na nekakvo prikupljanje materijala. Posvećujem se onome čime se bavi Olga. Rado bih harmonizovala odnose između brata i sestara, sredila stvari tako da svi budu zadovoljni, kako bih našla smisao života. Olga se sve do kraja drame neprestano bavi tim problemima, iako se oni razlikuju od mojih. Ja kao Olga tražim drukčije odgovore nego što bih tražila za sebe. Sve to, prema mom mišljenju uobličava Ilk, Nije reč o identifikaciji. Čime da se identifikujem? Ja samo tražim porive koje Olga ima u odnosu prema stvarima, prema okolnostima i prema Ijudima. Na tome onda radim u Studiju. Gradivo prikupljam postepeno, nastojim da se srodim s njim i prihvatim ga kao svoje. Uvek sam svesna o čemu govorim: dok, na primer, govorim o požaru, o tome da su izgorele kuće u gradu, to u suštini nema nikakve veze sa mnom, zato mi je izvor neki ličan sadržaj koji, prema morn mišljenju, odgovara sadiiaju drame, mada to ne otkrivam nikome, To nazh/amo kost. (Reč verovatno iz glumačkog slenga, prim, prev.) Primož Time smo se bavili i ranije, ali nije uvek bilo uspešno. U sadašnjem načinu rada je bitno to da se u takav rad upuštam svesno. Janja: Ovaj sistem je, bar kad je reč o glumi, jedan od načina kako da se ostvari rezultat Korisno je sve što može da pomogne, Otkako se bavim glumom, to je jedina tehnika koja je toliko razvijena da mogu postati svesna sopstvene kreativnosti.

Uroš: Svaki glumac koji ima mogućnost da radi, na ovaj ili onaj način pronalazi svoj sopstveni metod. I Stane Sever je imao svoj metod. A verovatno nikad nije ni čuo za Lija Strazberga. Verovatno je razradio svoj metod i verovatno je ostvario slične rezultate koje bismo želeli da postignemo i mi. U slovenačkom pozorišnom prostoru prosto nema odgovarajuće terminologije. Svako je za svoj groš izmišljao svoju terminologiju, mada mje morala biti netačna. To čime se bavi Tomi, mnogo je preciznije. Nama koji smo već dugo u pozorištu, takva "akcija raščišćavanja" veoma odgovara. Neki reditelji od nas traže već gotove građevinske elemente. I tada se više bavimo arhitekturom. Ako se tako radi, glumac nema vremena za sebe, za svoj osnovni glumački zadatak. A ovde se bavimo pre svega građevinskim elementima i slažemo ih. Prostor se formira sam. Znači, bavimo se mikroprocesima. Maruša: Ranije je moj odnos prema radu ili prema funkciji glumca u predstavi bio otprilike ovakav: početna pozicija za rad ili za predstavu i njene reprize je forma. To znači da je predstava imala ustaljenu formu, ritam, muziku itd. Jedina varijabla bili smo moj partner i ja, naš odnos, i, naravno, publika. Ostavljeno je vrlo malo prostora za svežu kreativnost, Sad, međutim, osećam da sam ja polazna, središna situacija. Prema tome, varijabla je forma. To kako se ja osećam, u suštini, određuje formu. U tome je razlika u odnosu na moja ranija iskustva, jer ne glumim "u grču". Ja kao glumica mogla sam da na svakoj reprizi reprodukujem uvek relativno podjednako dobro. Dešavalo mi se da sam dan posle predstave bila bezmalo bolesna, Uzrok je bio u tome što nisam ostvarila kontakt sama sa sobom. Sad shvatam "odmor" i tako mogu da dođem do boljih, vidljivijih rezultata i ne osećam nikakav pritisak. Jadranka: Ja sam u tome početnica. I osećam se kao početnica, bez obzira na to što poslednjih godina nisam baš mnogo radila, Cini mi se da mi pri ovakvom načinu rada treba vise vremena da se priviknem i opustim. Tome se glumac mora predati u celini. Mora da se otvori do kraja, mora da postane ranjiv. Treba da se stavi na raspolaganje životu koji teče ovog trenutka, ovde. Mislim da mi u glavi još čuči nekakav "policajac" koji me stalno usmerava, ne dozvoljava mi da se potpuno opustim. Sputava me, a htela bib da stvaram bez ikakvih ograničenja. Imam teškoće, mada sam, s druge strane, svesna da bib u ovom procesu mogla mnogo vise da uživam i da napredujem kad bib bila malo opuštenija i kad ne bib razmišljala o rezultatu. Sebastijan: Mislim da je najvažnije, i da je to zapravo pravilo svih modernih tehnika, da nema pravila, da nema samo jednog pravog puta. Pogrešno korišćenje glumčevog instrumenta može da sputava rad, otupljuje izražavanje i mnogo šta drugo. Glumac nešto može da prepozna kao neverovatno, besmisleno, nelogično I neprirodno. Na dobrom je putu ako nešto prepozna kao prirodno. I upravo tome težimo. Činjenica je, međutim, da se sve moderne tehnike zasnivaju na tome da svi ti procesi prodru u svest. Simona: Možda bi mogao još nešto da dodaš o svom odnosu prema trenutnom procesu, jer imaš popriličnu radnu "kilometražu". Sebastijan: Ne slažem se s tim da smo na Akademiji radili po Stanislavskom, pa ni s Korunom, jer sam bio njegov student. Naša škola je u suštini tako postavljena da ne može negovati takav sistem jer teži ka pro-