Bitef

U drugom delu Maks Blek (1998), prema tekstovima Fola Valerija (Paul Valery), Georga Kristofa Lihtenberga (Georg Christoph Lichtenberg), Ludviga Vitgenštajna (Ludwig Wittgenstein) i Maksa Bleka (Max Black) nalazimo glavnog junaka u laboratori)! samog sa sobom. On ispituje suštinu stvari, njegovi pokreti postaju čujni, njegova razmišljanja izazivaju lančane reakcije koje se završavaju vatrometom. ELIJAS KANETI (ELIAS CANETTI) Elijas Kaneti roden je 25. jula 1905. u Ruščuku (Bugarska), od roditelja poreklom sefardskih jevreja. Sa porodicom se 1911. preselio u Mančester, a 1913, posle očeve smrti, u Вес. Skoluje se u Cirihu i Frankfurtu, gde maturira. Studije u Beču se završavaju doktoratorn iz hemije. Preko Pariza 1938. emigrira u London. Dobija nagradu Georg Bihner 1972, a 1981. Nobelovu nagradu za književnost. Zivi naizmenično u Londonu' i Cirihu, gde umire 14. avgusta 1994. Ostavlja za sobom ogromno delo: pozorišne komade, eseje i tri autobiografske knjige. Osim jedinog romana Autodafe 1935. i decenijskog

rada na projekm antropološke knjige Masa i moć (I 960), beleške pisane od 1942. do 1993. eine srž njegovog dela: Provincija čoveka, Tajno srce sata, Muvlja boi , Beleške iz Hempsteda i dva toma Razmišljanja. HAJNER GEBELS (HEINER GOEBBELS) Hajner Gebels, kompozitor i reditelj, od 1970-ih prevashodno piše muziku za film, pozorište i balet. Od sredine 80-ih komponuje muziku i režira brojna radiofonska delà i scenske koncerce cesto prema tekstovima Hajnera Milera. Taj rad je krunisan mnogim nagradama. Krajem 80-ih komponuje, po narudžbini, dela za različite ansamble i velike orkestre (npr. Gradavi surogati, 1994). Od početka 90-ih režira sopstvena delà, pre svega pozorišna i muzička; Ili katastrofalno iskrcavanje sa Andre Vilmsom (1993), Crno na belo (1996), Eislermaterial (1998), kao i operu Predeo sa dalekim rođacima (2002) sa Modernim ansamblom. Posle dela Max Black (1998), takođe sa Andre Vilmsom, Reprize (1999) i Haširigaki, Hajner Gebels se četvrti put vraća pozorištu Vidy u Lozani, sa delom Eraritjaritjaka. Godine 1996/97. bio je profesor kompozicije na Musikhochscule u Kalsrue. Od 1999. profesor je i direktor Institut für Angewandte Theaterwissenschaft na univerziteru u Glisenu, a 2001. dobio je evropsku pozorišnu nagradu Nove realnosti u Taormini. ANDRE VILMS (ANDRÉ WILMS) Andre Vilms radio je kao glumac za reditelje Klausa-Mihaela Grubera (Klaus-Michael Grüber) (Geteov Faust, Dantonova smrt Georga Bihnera, Poi Vladimira Nabokova), Andrea Engela (André Engel) {Baal Bertolta Brehta, Čekajući Godoa Semjuela Beketa, Moderni hotel po Kafki, Noe lovaca po Vojceku Georga Bihnera), Žan-Pjera Vensana (jean-Pierre Vincent) {Palata pravde, Vichy fiction, Kuga Bernara