Bodljikavo prase
ВвШТАРИНЛ ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
'Јоа&абсг
ИЗЛАЗИ СУБОТОМ
Уредништо и АдминистрациЈа, Београд, Јакшићсва 4-а II ПРИМЕРАК 2 ДИНАРА Претппату прима »Преса« за продају новииа и часописа, Београд, Влајковићева 8. Претппата, громесечно 20.— дии., полугодишње 40.—, годишње 80 динара.
БЕОГРАД, СУБОТА, 31 ЈАНУАР 1942
БР. 9 — ГО ;
д а
еУКОПИСИ С Е ПРИМАЈУ, П А ШТАМПАЈу ИЛИ БАЦАЈУ
I"
ВИСКИ - ОПТИМИЗАМ ПОПУСТИО
Лондон, јануара. — После виски-оптимизма у Лондону је наступило стање мамурлука, са великом главобољом и несвестицом. Ромелов нов ударац у Северној Африци отрезнио је и оне лармаџије, који су свој оптимизам инспирисали вискијем. Пошто виски више не делује, поручено је из Совјетске Уније сто буради вотке, да се испроба њено дејство. ТОПЛА ОСЕЋАЊА САМНЕР-ВЕЛСА На конференцији у Риу, Самнер Велс је изјавио да његова влада има топла оеећања за народе Јужне Америке. Међутим, аргентински претставник изјавио је да се Јужна Америка баш ових топлих осећања плаши, јер би се могло догодити да ее од велике топлине опрље. НЕВРЕМЕ НА МОРИМА Вашингтон, јануара. Невреме, са великим бурама које је од пре месец дана завладало око Хаваја у Пацифику, па се пренело на Кинеско море, сада је наступило и у Атлантском Океану, пред америчком обалом. Ни најстарији људи не памте овакве морске буре пред самим Њујорком. Приликом последње несре*не пред Њујорком потопл>ено је 18 бродова. У америчкој штампи постоје три верзије о узроку пропасти ових бродова. Према првој верзији ови бродови су нагазили на немачке подморнице, па су се самим додиром пробушили. Према другој верзији, пак, ови бродови су добили са истих подморница директан погодак торпеда, а према тре^ој свему је крив један Шкотланђанин, који је путовао на једном од ових 18 бродова на свадбено путовање у Јужну Америку. Да не би морао да плати трошкове овог свадбеног путовања, он је јавио немачким подморницама где се налази. Водећи рачуна о интересима америчког народа, поводом овог случаја, амерички парламент је одредио једну парламентарну комисију, коЈа ^е морати у року од шест месеци да извиди цео »случај« и реферише лично Рузвелту.
ДВА НОВД ВЕЛИМУЧЕНИКА
Теоркја и пргкса
Један бивши народни посланик, који је раније био и министар, жалио се што нема факултетску спрему, али никако није стигао од »силних народних послова« да оде некуда у иностранство, па да се врати са докторском дипломом, као други срећнији другари. Зато је искористио период у коме није био позван да води општу бригу, па се уписао на правни факултет. Бубао је сиромах
и пролазио је на испитима којекако, а и професори су обично имали према њему обзира, па су му понешто и прогледали кроз прсте. Тако је стигао до државног и уставног права. Професор добар човек, па хо■ће да му помогне, али се бивши министар ама баш ништа није спремио, верују-ћи свакако да ^е пре&и на интелигенцију, а ионако су му ствари познате из праксе.
Зноји се професор, а зноји се и ђак, док професор не нађе једно спасоносно питање: — Реците ми, ко по нашим законима има право да буде министар. А наш министар се дубоко замисли, замисли и најзад рече: — Ја мислим да може свако. Ето, и ја сам био министар! Весим ивДапеки Исток. — Приликом јапанског искрцавања иа Соломоиска Острва, утврђено је да је то једино јеврејско име у Енглеском поседу. Сва остала јеврејска имена гордог Албиона су ве^ давно претворена у поштена и честита енглеска имена као што су. Самјуел Хор, Хор Белиша, лорд Бевин итд. Делхи. — Поводом ширења алармантних вести о нередима у Индији, вицекраљ је био принуђен да за јавност да следе^у изјавуг »Вестм о нередима су дежне. Ствар је у томе да су енглескз власти отвориле упис добровољаца, па је навала урођеника била толика, да су власти биле принуђзне да употребе пендреке, митраљезе и авионе. Неколико нарочито насртљиви* добровољаца је стрељано. Тронута таквим родољубљем, влада је многим истакнутим грађанима подарила годишње отсуство о државном трошку«. Вашингтон. — После сасгенка са г. Черчилом, г. Рузвелт је на конференцији штампе дао овакев експозе: »Мој ратни ортак Винстон је сјајан човек. Уме тако вешто да запомаже и да тако троне човека пренемагањем, да сам са највећим мукама одолео слабости да му уступим још неколико зарђалих разарача. А и чему то? Какве разлике има, молим вас, у томе да ли ће наши бродови бити потопљени под америчком заставом од стране Јапанаца у Тихом Океану, или под ен. _ леском заставом од стране Немаца у Атлантском Океану? Јапанци, опет, сзојим успесима падају у мрежу наше тактике: што више освајају територије то своју војску растурају на све векој површини, а ми нашу скупљамо на све мањој. И до сада смо већ доста загустили. А што се тиче појаве немачких подморница у нашим водама, не брините се ништа: и ту смо пронашли сјајан излаз. Сву нашу ратну пловидбу са Пацифика преносимо на језеро Мичиген а са Атлантика на језеро Онтарио, па чикамо сада Немце и Јапанце да нам тамо торпедују бродове..., завршио је своје излагање г. Рузвелт, док му је у очима блистала муња крајње одлуке.