Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

број 13

— Шта, Коста, тн самом себи пишеш поверилачке опомсно за плаћање дугова? — МораАА. Жена ке прочитати те опомене м иеће смети да тражм новац за другу хаљину. — Тужио сам Шкари^а суду за увреду. Замисли, рекао ми јо да сам стари магарац. — Глупости! Па ти немаш |ош им тридесет година! ❖❖ Прва сусвткос — Луди су чудни. Што више имају, све би »ише хтели да имају) Друга сусетка: — Хм, Јвсте пч већ имали близанце? У месарници: — Апи, дрвга, госпођо, оставите ме већ једчом са тим причама да у месу има сувише костију. И ви имате хости и ја имам кости — уопште свака животиња има кости. ♦н На телефону: — Хокеш ли у ветн>у, Добрила? — Извини, драги Јово, овде иије Добрила него Оливера. — Али и овде ие гоеори Јова вего Жика. ❖♦> Лекар: — Требало (в одмах да дођете да вас прегледам. Зашто сте оклевали? ПациЈент: — Био сам прво код апотекара. Лекар: — Шта је тај гоупак могао да вам каже? Пацијент: — Рекао ми је да дођем до вас. < и > — Како ти се свиђа синоНна серенада? — Врло лепо, просто сам била очарана! — А зашто је твој отац изиео пушку? — Пусти га, мислио јо да су курјаци! ❖❖ — Лало, знвш ли шта Је тел#фон? — Та, како да не бих змао. Јео сам га у Београду. ❖❖ Кројач: — Па то сто ми рекли и прошли пут. Муштврија: — Да г и држао сам реч. ❖❖ — Која су ова три господика са вашом другарицом? — Први је био, други сада, а трећи је н>ен »будућио!

Филмсш пр&меф

Једиа сцмн из филма иоји се ве« неколиио мосеци приказу}«: »САЛОМА«

— Да ли ваш отац миого зара<)уЈе? — Он ие живм с кама. Нас кздржава мвјка. — Чиме се она бави? — Ничим. Њој плакају звто што не живи с татом.

се

— Како {е било у бак>и? — Одлично. — Зкачи ослободипи сге болести? — Болести иисом, али сам ослободио свих пет ккери. ❖❖ Мајкв: — Порице, ре^и Ку тати дв си био немирвн. Перица: — Сад видим да тата има право кад каже да жене ништа не умеју дв звдрже зв себе.

— Какав (е глвгои »кијати«? — Прелазвн. Кијавицв прелвзи с једне особе нв друггу.

Нод лекара

— Глл, домторе, ви имато шешир исти иао моја жена.

Изгубљена билета

— Кад сш ја, причао је Чича Илија, ^самдесетих година лутао са друговима по Војводини, железница је још била за нас нова ствар. Ни оп АЈустрици није било много пруга. Ишли смо колкма, али једанпут нас тројица кренусмо свечано „цугрм" из Новог Сада. Ја сам био најмлађи. И тек што сио пошли, а онај најстарији, погледа карте, па се пл»есну по челу: — Аух! Ми изгубисмо једну билету. — Шта ћемо сад? Нисмо вмали пара за бацање. Зар двапут да се купује билета? — Него знаш, Илија? Ти си најмлађи. Дела, подвуци се ти под кдупу, док прође контрола. Подвучем се јаа и чекам. — Хоће ли скоро? — Ево, тек што није. Лежим ја неко време, па питам: — Море, да изађем ја. Биће времена да се сакријем, кад наиђе кондуктер. — Ћути, да те не чује. Ево ту је до нас. На једвите јаде, дође кондуктер. Ја се притајио, ап и не дишем. Чујем, кондуктер цвикује карте, али застаје. Нешто сумњиво. Гушим се већ, али не смем да дахнем. — Јелте, пита кондуктер, зашто вас двојица путујете с^*три карте? — Па ту је и трећи! одговарају моји. — Где је: чуди се кондуктер. — Ено га! Лежи под клупом. Кад сам скочио испод клупе,,

хтео саам, Бога мн, да се тучем... Тако да ми подвале, мангупи једни.

У БРАКУ У Једном друштву запиташе једног ожењеног господина: Како се осећате садв, квд сте се венчвли? Дв ли ввм брак доноси велику промену у животу? — Наравне. Кад смо били верени, ја и моја жена, ја сам говорио, а она је слушала. За време меденог месеца, она је говорила, а ја сам слушво. А свда, кад смо венчани, годину данв, обоје говоримо, а суседи слушаЈУ- — Зашто просите са два шешира? — Један је мој, а други је својина мог колеге. Знате... он ја морао за крвтко време дв напусти посао. ❖❖ — Јеси ли ти пре него што ј« настала бурв приспео куКи? — Наравно! Бура избија теи онда кад уђем у спава^у собу и кад ми се жена пробуди! ❖❖ — Не разумем те, пријател>у, па твоја вереница је ипак веома ружна девојка! — То је тачно. Али зато има 1,000.000 олакшавајућих околности! ❖❖ Доктор: — Покажите евоЈ језик. Пацијент: — НеКу. После кете речи да свм неввспитан! ❖❖ Муштеријв: — Прочитао еам у новинама да сте добили 1000 пари нових ципела. Тргогвац: — Жели ли гослодин? Муштерија: — Могу ли да пробам? ❖❖ — Мој брак вам је невероватна комедија! — А где се приказује? ❖❖ — Каткад ми се чини да м« муж више не трпи! — По чему мислите? — Век две године су прошле како се не враћа куКи! ❖❖ — Ти си опет пиЈан! каже попа једном свом парохијанцу. — А, гг. попо, откад ми је умрла жена, то ми је једина утеха. — Па докле ^е се тако? — До гроба ку жалити за својом женом. ❖»♦♦ — Познајете ли ви моју керку? Она невероватно личи на мене! — Но очајавајте, госпођо, због тога. Временом се девојкв може и пролепшати! ❖❖ Лекар: — Јесте ли давали успављујуће средство своме мужу по мом пропису? Жена: — Дв, господине докторе. Свака два часа сам му дввала прашкове. Али мука је била пробудити га!

У аутобусу

— Чик логоди ко |*Ј