Bodljikavo prase

СтрауД В

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Број 30

лшли

71 тлшшл>а моторизоване јединице

ГЛИШИНА ПОСЛА

Спортски календар моје комшике

Трамваји као пиљарнице

Кад данас човек зажели да из Топчидера, после шетње на чистом луфту, пође трамвајем кући, у варош ,онда треба да погледа у ред вожње, али не у трамвајски ред већ у возни ред вожње, јер ако се деси да ноки воз из унутрашњости дође у Топчидер, онда је просто немогуКе добити место у бар три, четири трамваја за варош. Ти трчмваји добијају за то време изглед пијаце у недељно јутро, кад се на све стране зелене зеља, салате и спанаћи, румене ротквице и шаргарепе, и шарени разноврсно тек пристигло во^е. Ако успете да се прогурате неким чудом у трамвај, онда се може цесити да на својој станици изиђете заки^ени кокошијим или гушчијим перјем као неки индијански поглавица, или да вам. у најмању руку, буду пешеви капут> замазани разбијеним р/мс а пзнгалоне исфлекане гиром ипи кајмаком. То долази огудз ш-о н^ш трговачки свет, који снабдева Београд намирницама, више воли топчидерску него београдску станицу. У Топчидеру је вагдух кристално чист, цвеће и сено тако заносно миришу, небо је тако дивне плаве Сој<з, да је у тој средини просто немогу|*е да је-

дан трошаринац буде тако строг и неумитан, као што је то случај у пословној и ззпарној београдској станици. Топчидерски трошаринци су због близине лепе природе постали тако поетични и сентиментални да у јајима, сиру и живини уопште не гледоју прозаичне објекте за исхрану, већ само лепе и нежне проилводе чаробне сеоске природе, а те ствари, само се по себи разуме, не могу да буду оцарињене по сувопарним и хладним скалама трошаринског законика. Повереље

— Ја сам ваш адвокзт, трсба да ми све кашете! — Добро, значете сое... сем места, где сам сакрио нооац.

Мој комшија ћер' удаје, а ја... А када бих ја имао сина, пре свега могао би да се направи стих познате песме, а затим, заиста би могло да дође и до женидбе. Али малер један, немам сина. Штета. Јер то комшијче је, што се каже, добар „штик". „Цумкисн'', тако рећи, Ипак, не мари. Немам сина, али зато имам мали дневник комшијине ћерке. Како сам дошао до њега? Чућете Али прво да видите што су гуске те женске. „Недеља Дижем вео са свог срца. Чујте како куца... Данас сам видела како изгледа један прави јунак из бајке. Био >е у кратким спортским гаћицама, с моћним мишићима на ногама и с маљавим грудима као мајмун. И нехотице ми се отео уздах. Осетила сам на први поглед да ми га шаље судбина Хвала јој. Нисам јој дала корпу. Понедељак. Грозна ствар, љубав на први поглед. Ето, више ЗАГОНЕТКА ИсииШа ми т,и даито. То за мужа среТ.у значи А за жену услов први Ал' се за то трећи качи Док га сасвим не измрви Сваком |е до тога стало Ал' га има тако мало Ка разводу увек води Шта ли је то1 Чик логоди! Савремене мисли о женама (Мисли о лепој женн) Стари војиик: „Лепа жена је као мина. Ко наиђе на њу, одлетеће у ваздух... Ружна. жена је стара прангија". Пиљар: „Жена је лепа воћка. Лепа жена је поморанџа, ружна жена је мушмула, а жена у годинама је сува шљива1" Лекар за косметнку: „Лепа жена је она, која је прошла кроз мој завод..." Дон Жуан: „Лепо жена је она, која је прошла кроз моју гарсоњеру." Ветер.чнар: „Лепа жена је она жена, која има сентименталне очи као кравица, а дивља је као нејахано ждребе!" Филозоф: „Жена је човек у те| лесној и духовној декаденцији. Лепа жена је кулминаторна тачка хиперпрогресивне декаденције." Теслог: „Лепа жена је црноберзијаноц, који препродаје Адаму јабуку, добивену од Сатане.''

не могу без њега. Просто осе(\ам да сам без њега св« већа нула. За сад знам то да је спортист-аматер. И знам још неило што он не зна Кад га видим, морам срцету до метнем корпу на њушку Јер се толико нервира да се бојим да ће почети да лаје на њега: „Ав, ав, ав, волим те, волим теГ Уторак По подне сам била на његовом тренингу. А сад сам пред великим огледалом у својој соби. Глупо је што жмурим пред огледалом, али, ја ипак жмурим Жмурим и замишљам да је он ту, одмах иза мене, сад ће ме шчепати својим страшним спортским шапама, загрлити, пољубити.. Отварам полако очи... И он ишчезава у огледалу, тајанствено, као што је и дошао кад сам зажмурила. Среда. Знам како се праве палачинке Умем да завијем сарму. Знам да умесим проју... Али не знам како да се упознам с

— Тата, кад дође сутра онај тргопац, немој да му платиш! — Зашто, сине! — Зато, што је рекао, ако сутра не платиш бкће циркуса, а ја волим да глодам циркус.

њим I Постоји ли какав посреднички биро за упознавање? Четвртак. Како сам дрхтала док сам прилазила Хтела сам да се вратим. Уплашила сам се као срна. Али, срна је ипак успела. Тражила сам му аутограм Д;д ми је. Ипак, нисам успела Добила сам само аутограм. Свиња. Петак. Свиња. И данас сам му тражила аутограм. Мислила сем да ме неће познати. Али рекго ми је: „Хоћете ли да вам дам одједном два?" Кад сам га питала зашто два, одговорио је безобразно: „Да не бисте сутра опет долазили!« Субота. Рекла сам: „Цркла, пукла, вечерас те мора допратити до кућеГ Испрва није хтео. Питао је где станујем. Кад је чуо, насмејао се и пристао. Замислите, допратио ме до саме капије. И, како се то каже, у капији ми залепио један аматерски пољубац." * А сад да вам ја признам како сам дошао до тог календарчета своје комшике. Дала ми га сама. Ја додуше нисам син комшије њеног оца; међутим ја сам лично њен комшија, станујем прекопута ње, ја сам та бајка с моћним миши&има и мајмунским грудима; и укратко ја сам тај спортист који је тој гуски на крају крајева залепио аматерски пољубац у капији. Односно на уста. А нисам н^ знао да имам тако лепу комшику.

7;лмчаЗ'и{ал1е(> жал аа кму Колнко те волим Не смем, не смем рећи, Јер зном да те морам Всћ сутра иосећи. НеТ.у имат' косе, Ох туге, ох јадз, Како ћу ја сада Ићи главе басе. Како ћу прићи њсЈ, Цурнци љубљенсј, Ја, ћелаве главе Без косе коорџзве. Не вреди жалити, Нити сузе лити, Јер што мора бити, Мора се иззррлити. Колмко те волим Не смом, не смем рећи, Јср те мергм, косо, Већ сутра поссћи.

Из дечјих уста — Бакице, па ти имаш само једну главу? питао је мали Перица своју бабу, која је тек стигла у госте код њих. — Зашто питаш, Пгрице? — Знаш, кад си јавила писмом да долазиш, тата је казао: „Опет долази она седмоглава аждаја"!

— Кажем вам по стоти пут нисте за глумца! — Али, господике директоре, мсне даске неоСично привлачс! — Е, па онда идмте у столаре-

ЛОПОВ АЦА И РЕВНОСНИ