Bodljikavo prase

страна 8

БОДЉИКДВО ПРАСЕ

Број 31

Златан глас Г-ђе Рузвелт

Ђашингтон, јуна. — Г-ђа Рузвелт, чији је златни глас чешћи на радију од гласа Алисе Феј, одржала је ових дана на радиу један од својих чувених говора. Новине су поводом тога Донеле коментар „да се њој може опростити зато што је

женско и уЈедно навеле Један нарочито наглашени пасус говора, у којем г-ђа Елеонора сликовито каже: „Таласи су наши! Ми стојимо на свима морима и океанима и владамо свима таласима и кратким, и средњим, и дугим!"

' •— Видиш каквог паметног сина имам. Тек му је осам месеци, а већ каже тата. — А зар му верујеш? ♦♦ — Своју ћерку не могу да вам Дам за жену, пошто је она душевно болесна. | — Откад то?! — Чим се заљубила у вас. ♦♦ •— Слушајте, фризер! Провуците своје маказе кроз пламен. Ја сам због нечистих маказа једном оКелавио, неНу да ми се то још једном догоди... ♦♦ •— Знате ли да се јадни Поћовић налази између живота и смрти!? — Нимало се не чудим, јер он никада није умео да се одлучи...

>— Дакле, ако будеш имао новђане неприлике, само се обрати ва мене. Ја те нећу оставити на цедилу.

•— Је л' те, да у вашем шеширу изгледам десет година млађа? . — Колико година имате, госпођо? — Двадесет и седам. — У шеширу или без шеишра.

X: — Будн љубазан и врати ми кишобран који сам ти синоћ позајмио. У: — Ах, ја сам га малочас позајмио другоме!... Зар ти је толико потребан? X: — Мени није, али је потребан човеку који га је мени позајмио. — Ја сам на путу да пронађем један нови експлозив, а ако га пронађем, моја срећа је осигурана? — Надам се да ти је и кућа осигурана. ЗУБНИ ЛЕКАР Зубни лекар: — Гаранту.јем вам да нећете осетити никакав бол. Пацијент: — Немојте ми говорити глупости. И ја сам зубни лекар, али сам на путу. ♦♦ — Марија, вели госпоћа куварици, — данас се господин тужио да је ручак био очајно рћав. — Да ли да га ја изгрдим, пита Марија, или ћете то ви учинити. Моџални фрши

У Сједињеним америчким државама образована је једна морална дивизија од жена старих 36—40 год. Њихов је задатак 'да у америчким градовима пазе на војску, да их прате по кафанама и забављају. Ове моралисткиње ■ нарочито пазе да' се амерички војници не препију. Али у већини случајева догаћа се обратно: „Морална дивизија" „претера меру", а онда треба и н>у неко да чува...

Вајар: — Да вам направим једну лепу бисту? Плесачица: — Добро, направите бисту, али нека ми се виде и ноге. : ♦♦ •— Шта то значи? Вратар је аидсо два младића како улазе у твоју спаваћу собу, — Не веруј му, драги. Он је увек пијан, а пијани људи виде све двоструко.

Жена: — Ове колаче сам правила по рецепту радиа. Муж: — Увек сам говорио да трсба променити тај апарат. ♦♦ — Марице, даиас ће ми доћи у посету једна дама, и моја жена не сме да зна за то. Умете ли да ћутите? — Свакако. Ако не верујете, питајте милостиву госпођу.

На америчким плажама... у апотеци v ллп'рлг/11 1гпоои плпрг/ и т

Један непожељан гост на плажн код Миами-а.

Изнанеђење Жена: — За твој данашњи рођендан решила сам да те мало изненадим. Муж: — Шта си ми узела?... Баш ме интересује да видим. Жена: — Причекај мало док станем на главу. — Шта ради ваш брат? — Па он је, сиромах, умро још пре шест месеци! — Ааа, зато га ја више не виђам! Мањи од маковог зрна — Шта то носиш? — Купио сам метар и по штофа, направићу једно одело. — Па то је мало! — Хоћу да направим домаћу хаљину. — Па и за то .је мало. — Ја сам кући мањи од маковог зрна.

У апотеку улази човек и тражи веронал. — Зашто вам треба? пита апотекар. — За моју пуницу. — Имате ли рецепт? — Немам, одговори човек, али ево вам њене фотографије.

Што не идеш кући? — Жена ми је веома бесна. — А што је бесна? — Зато што не идем кући!

— Шта ти се опет жениш? — Да, друге недеље. — Мамлазе, заиста ниси заслужио да ти прва жена умре.

бершик... Он: — Зар вам не изгледа дз увек кад с вама играм, музика краће свира? Она: — Тачно је, јер је шеф оркестра мој вереник.

— Де, шта сте се снуждили?! — Долазите од зубног лекара! Па ни то није тако страшно. Колико вам је ишчупао? — Сто динара... НИЈЕ УСПЕЛО Лекар: — Је ли добро успела операција госпође X? — На жалост, није. — Шта, да није умрла? — Не, него ми није платила!

— Опет ти! каже комесар полициЈе лопову. Јесам ли ти рекао да више не желим да те видим? — Ја сам рекао то вашем жандарму али он није хтео да ми верује. ♦♦ Два глумца се сретну: — Зашто носите ви само једну рукавицу? Да ли сте другу изгубили? — Напротив, ову сам нашао.

Неки младић, који је на рулету изгубио грдне паре, обраћа се крупјеу: — Ево последњих пара које имам. Шта ми саветујете, на који број да их ставим? — Ја мислим најбоље у свој џеп. СЛИКАРЗАСВЕ

— Тако, гоепођо, |ош некопико ретуша и тада ћете изгледати тачно као ваш портрет! Сва због пара — Шта вам је г. Перићу, што сте тако жалосни? — Умрла ми је вереница. — То је за вас ненакнадив губитак. — Да, пет стотина хиљада динара. Уместо цве-ћа

НЕКА ПАРАДАЈЗ ГОВОРИ...

Модерне овациЈе прослављеноЈ уметници.

— Ах. он ме збиља воли, кад ми шаље црвене патлиџанс.