Bodljikavo prase

Страна 4

ВОДЉИНАРО ПРАСВ

Број 41

маши љчди и !1пш» кралвн

Народне песме у слици /к.

»Осу се небо звездама...« Јбамунална хроника

РАВАЈЛО у. Змл&исЈшл

Е бого Вољени што се Сиг насмејак у ону менажерију на калемендан. сијасет тиие, па неОе• ии што се Премећу преко Главе, па једна шарена кљусина с дуI ачку шију, па неке ванеаропске зоерке, Па слон велики ко пласт сеца па неке животиње што рипау у воду, па курјаии и медвиди, а има и Лафови и Тигрови и разноразна чуда па народ навалијо да гледа ко код нас кад Цига доведе мајстор Меду или шебека Па га обуче у ирвену Реклу, У Село се искупи дечурли]а и овдекана Матори људи и неке бабе се мамлаћуЈу с марву а Деца се купау у Једну ограђе-

ну бару и за н>их Је Права уживанциЈа. гледам Ја она Чуда а једна женска ме пита Јеси'д бре видиЈо какве све има зверке а Ја Велим да сам ОиЈо на солуну и тамо Видијо црнци и орангутани само нисам ВидиЈо слона и ону животињу што гу викају видре а она ми Јопет каже нема Веће вндре од Вас сељаци Јербо сад Је Ваши Пет минута па Дељите кад вам бог дао а Ја јој велим Дерали сте ви нас сељаке стогодина па ником ништа а сад ви лечка издржите па ће Јопет да Сндне добро ал' у Том дође је-

дан онако ко финани па кажб Немо бре геџо да рљаш у каве• зи намернице јербо је многа марва липцала нисам бре Ја већ ова Госпоја браним се ја и он Оде да Јури неке белосветске што се измотау пред мајмунскк кавез па изазивљу животиње з ја што сам још видијо оћу д», ви јавим други Пут. Ваш раваЈло.

РаЗЈТО!

■РЛтка јј&фелзе ПРШШ1

3 А И Н АТ

За Шра 1енераца/е Један познати београдеки гмда коме јо Кошв од палатв дохвакено регулацијом, изјааио )• нашем сараднику: .. . . ,, - ... — Не знам брате, шта журе. у нашем квмтвилуку поанат Је могуКе. Изабра сто и позва ме Кад сам ја био одборник ми смо . г зздз Пера по своме богатству преко келнера, уређење Београда поделили на ј и иииијашлуку цеу га Је коиши- — Газда, дв три генерације па нека сносерУК мрзео и оговарао — » у ли- звто хоћу добар ручак,

~ Наш Је тата на раду, у Пожарерцу — одговори девојчица

бригу и терете и мо| син и унук, а но с|в на моју грбачу«.,. Нов назив Излетници по селима добили су н01 класичан називг туристе рустикана. Они Ке, вероаатно, с т аорити нову врету туризма, такозвани хендикеп-туризам. По оптере*ењу делике се на: бантам, мува, велтер и тешка категориЈа. Млекаџиски мемооандум МлекаџиЈв из околине Београда донели су следеку резолуцију: — Неке мушторије клевотају нас да ми сипамо воду у млеко. То је срамна измишљотина. На проти«, ми сипамо само млеко у воду, а то је велика разлика...

— Идиотска идеја, датм псу да носм кишобран.

— Газда, данас Је недел>а па која је била наЈСтарија. За ову са гарни-

Мене нешто пресече.

— Ми смо, чико, избеглице и он је дошао код наше маме с

це га хвалио — па то дочује и децу чбтири шиицле г ш-пп наш друг Мика, звани „Луфтер", рунгом и салатом, а з<Ј мене ду- _ почех ла испитујем познати окачењак. плу порцију. Ја полажем на куј- дин ' почех да испитујо К»жи ти мени где му је ка- иу, а цена ме не иитересује. Хофана, а ја ћу веК да га уде- ћу и салате, воће и колача. Осим — каже он мени и шеретски собито воће и колаче за децу, а фиЈакером и рекао да хоће да се смеје. мени даЈте једно пиво да доби- нас провоза и да нас води на јеОбјасних му ја све лепо и он јем апетит... Двн богат ручак а мама нас пуоде. Прошло Је неколико дана. Разлетесмо се ми по кујни и ст и— и сад се мама брине за кад се Мика појави код мене, спремисмо што је наручио — нас... И дете бризну у плач а за расположен и весео, па ми вели: причч Пера, а све уздише. Вре- и,ом и остало троје. Направи се — Иди сутра код газда Пере ди оно брат брату хиљадарку тзрапана... Деца у вриску; „Вода тн се похвали!... ако не и више А он једнако из- ди на с, чико, кући". а гости се — Шта је било? распитујем вољева. Те палачинке, те дињу, почеше окупљати. Шта сам знао се Ја. па грожће за децу а за њега ле- да рвдим. Поручим кола и са — Чућеш — вели о«. Само Д е «и шприцери. Смаза једанаест лецом хајде чак на Вождовац. знаЈ да Је Пера дао првокласан комата као од шале. Када се ле- Једва наћох једну уџерицу где^ ручак за четворо избегличке де- по иајео, он устаде и лепо ме станују. Мајка се озари кад нас це и њиховога пратиоца. И то замоли да за минут два припа- ви де и хтеде руку да ми пољу све најбоље што је имао у рад- зим на децу а он иде код меса- би из захвалчости Није ме жао њи... • ра за неке купоне; одмах ће се за трошак али ми криво што ме Рече то и оде, а ја се упутих вратити. изради, свеца му мангупског кафану код Пере да видим и — Најбоље да деца играју код заврши газда Пера своЈу тугото чудо. вас у дворишту да не направе ванку. Шта је то Перо? вичем са неку штету — рече и изгуби се. Дуго смо се смејали Пери врата — па ти постао добро- Одох ја за посл^м а на децу сам због овога малерз али та.ј догатвор. Дајеш ручак за избеглиие. скоро и заборавио, када ме пот- ђај промени овога цицију. Не— Јао, не помињи ми — пре- сети келнер да се онај ,,бог*ти" што се у њему преломи па друкиде ме он. Капља ће ме удари- господин није вратио и платио ги човек. ти. Да »наш шта ми направи она рачун. Почео да осећа за друге и да битанга... — Или ти и гледај рачун а он дели сиротињи. Прозваше га чак — Ко то? — ишчућавам се ја. ће мени да плати — велим Ја и сиротињска мзјкз — Откуд знам брате — вајка не слутим шта ће да се догоди. се он. Доће сад у недељу, с фи- Доће и шест, а онога нема. Одем јакером један отмен господии, ја код деце која се шћућурила _ . „ , са четворо деце Паде ми у очи у дворишту и нешто ћућоре... ~ Такав сам Ја КоГа пелцуЈем^ да су деца лоше обучеиа, али — Где вам је тата? — питам та Ј одмах оздрави и крене на шта знаш. Ратно стање па Је све ја... боље...

— Богами, нема воде. Знаш, ретко је јер нема суве хране. — Гла, а зимус си говорио да Је ретио јер нема пашеП

Испричах то Мики а он се

Учтива кореспонлекцига »Поштовани господине«, написао је кројач Једној муштерији »морам да вам саопштим са чуђењем да још нисам примио новац за последње одело која сам вам направио«. »Поштовани господине«, одго-. ворио Је муштерија, »ваше чуђење ми Је потпуно неразумљиво, пошто вам ја новац нисам ни слао«. о Чудновато Први ловац: Што год више и« дем у лов све ми је чудноватије... Други ловац: Шта? Да све горе гађаш? Први ловац: То не, него ми је чудновато, како може бити истина да је било народа који су живели од лова.

Мамин јединац мора у Националну службу

П Р И Ч А С Е...

ПОЗНАЈЕ Г А...

со<у

— Па одмените га коЈн пут за време копања, јер он није нааикао да ради, • он {.« аам за то време певати уз гитару!,«

Ово се дееило давно пре рата. Чувени авантуриста а велика незналица, пок. Коста, шнајдер, (који је много путовао по свету) дође у |едну француску бањ/ Портир му услужно понуди на|5ољ/ собу и као препоруку, рече: — Овде |е увек отседао Прннц од Орлеана. — Знам га — рече Коста — то је син Јованке Орлеанке... Опробан рецепШ Пре неколико година била заједничка вечера свих хумориста. Речеру је спремао наш чувени научник и познати рибљи струч(»ак, Мика Алас. Спремао је чпијаче шаранеа, један специјали1ет који је Мику »Аласа« аише про-

славио чего његови математички проналасци и теореме. Као што је познато Мика Алас сам спремао вечере и љубоморно чува сво|е рецепта. Неко упита Бен-Акибу зашто Алас тако чува своје тајне. — То је бар просто! Рибља |ела се заливају вином. Тако Сб бар вели. У ствари, вино попије кувар а рибу изнесе гостима. 1о зна и Мика зато једнако спрема »пиЈане шаране«. Закључа се у кујну и пијуцка а шаран се крчка у рерни. Тако сам бар ја радио|.. — заврши ои своје објашњоње, — коЈе Је наравно било само шала пошто Је Мика Алас умерен не само у пићу већ и у Јелу.

— Ти имаш ужасне манире! Даћу ти књигу о пепом понашању) — Хаапа, веома си љубазаи, али шта ћета ви без ње!