Bodljikavo prase

Страна 6 БОДЉИКАВО ПРАСЕ БроЈ 45

Џ Ако му успе

ПРИЧА СЕ...

Незгодан пример

— Господин дирсктор неће да вас прими. Имам наређење да вас избацим.

Научиће нешто

г — Шта, господине професоре, мислите о гпасу моје кћери! Да ли може неш то учинити) — Како да не1 За случај неког пожара она ' може да виче у помоћ!..

Разговор с оне стране океана

Чудно је како са шапутање преноси, како уопште настаЈе. И како лако постаје. И како расте док је у оптицају... Да, то је чудновато, много чудновато. Нађу се тако, на пример, два човека на улици у некој вароши. Јед^н од њи* коже: — Јеси ли чуо већ последњу новост? ПејиК је нестао са једним младим кучетом Јовићевих! —г Шта кажеш? одговори други. Није могу^е! Само са једним кучетом? Не, ти не познајеш ПејиКа. Колико га ја познајем, он је понео свих шест кучика! — Можда су ^или шеСторо, рече први човек. Ја сам чуо, да је био један; али је врло ллко могукно, да их је било и шест. Сем тога — ко би украо једно младо кученце? И човек број два иде дал>е улицом и сретне неког тре^ег човека, задржи га и каже му: — Јеси ли већ чуо о Пејику? Кажу да је украо десет кучи^а од Јови^евих и да су му већ у трагу. — Ама, шта кажеш! одговори треНи човек. Јели то истина? — Сасвим сигурно, одговори други. Тада пође човек број три дал>е улицом. Пошто је прешао сто метара, наиђе на четвртог, кога задржи. — Јеси ли веК чуо о Пејику? — ПејиНу? — Да, ти знаш Пејика? Ах, ПеЈића. Не, шта је било с њим? — Он је све кучи^е код ЈовиНевих покупио и побегао из вароши! — Јели то тачно? — Сигурно, баш сада су приметили. — Но, за мене то није никакво изненађење. — Није ни за Мене. — Моје мишљење је о свему томе да је ЈовиКева жена крива у целој тој ствари. — Знаш, и ја то мислим. — Она га је стално позивала, иначе он не би заволео псе. —7 Сигурно, тако је и било. — Када само помислим како су жене слепе и лакомислене... И човек број четири оде на пошту, где сретне петог. — Јеси ли веК чуо о ПејиКу?

— Баш читам у новинама да су девојке и жене потрошиле последњих година трипут више нозаца него амерично војно министарство за наоружање. — Па разуме се, кад више и освајају.

Лажу вас Спикер: Имам задовољстао... Фризер: Господин Ке одмах доки на ред... Домаћица: То ме ни мало не замара... Глумица — почетница: Ах, толико је заморно то долење аутограма! Вереник: Све ке бити како ти желиш... Ташта: Ја се принцилијелно не мецЈам у живот моје ккери... Мајка: Питај оца, он зна све... Бранилац: Господо судије, кад не бих био убеђен у невиност свога клијента, не бих био овде... Пред телефонском кабином:

кад кажу... Разговор ке трајати самз пол* минута. На балу: Нисмо имали намеру да дођемо. Зубни лекар: Ни мало неће болети. Отац: И ја никад не кажем да ми неко јело не прија. Заљубљени: Непријатан је тај човек... Дебела дама: Хвала, ја једем врло мало... Пријатељица: Како дивно опет данас изгледаш... Уредник: Не брините, ваш чланак Не бити објављен у идућем броју.

— Нисам, а шта је то било? — Он је украо! — Пејић? Г Па, да. Кажу да га је на крађу наговорила жена Јовића. — Но, то сам и очекивао! — И ја то кажем. И човек број пет оде и нешто даље сретне шестог човека. — Јеси ли већ чуо целу ствар о ПејиНу? — Не. Да ли се нешто догодило? — Догодило? Па зар ти не знаш? — Не знам, шта је било, причај ми! — Укратко, провалио је стан код Јовићевих, покупио све ствари од вредности и с њима побегао из всроши. — Зар је то могао ПејиН да уради? Да, ПејиК главом. — Па, то је страшно!.. — Али то још није све. Коуна свега је у томе што је Јовићева жена ПејиКа у томе помагала! — Ма шта говориш. То значи да су дошли до масних пара, јер ЈовиК има увек код куће по десетак хиљада динара. — Ја мислим да је имао и двадесет хиљада. — Може бити. И човек број шест пође својим путем и наиђе на познаника број седам. — Знаш ли шта је ново? О Пеји^у? Ниси чуо? — Украо је Јовику педесет хиљада динара уз помоћ његове жене. Лепа ствар, зар не? — Ерло лепа! — Шта кажеш ти на ово? И тако иде глас по вароши без одморз и мира. — Пола сата после тога, како је ПејиК нестао са кучетом Јови^а, свега пола сата иза тога уђе госпођа СатиК код госпођв Мијић и рече: — Јеси ли чула, да је ПејиК украо из ЈовиНеве касе с/о хиљада динара. И тада је побегао са Јовићевом женом? — Ма, то не може бити! — То је сигурно, као што ја овде стојим. — Но слушај, нешто слично се могло и очекивати! — А шта ти мислиш? — И ја мислим исто. И цело време сам мислила о гоме...

Модел: — Господине уметниче, извините, чајно сам испустио!...

слу-

— Бабо, зашто ти спаваш у кокошињцу! — Ја... у ко..кокошињцу, како то! — Јесте, баба, мој тата каже да ти увек рано, као кокошка лежеш.

— Знаш ли ти да је покојни Пашић у твојим годинама био најбољи ђак у раз реду! А ти си нанизао саме двојке. — Вероватно, тата, али је и у твојим годинама био претседник владе.

— Ох, и поред најбоље воље не могу остатм слеп поред оваквих ногу.