Bodljikavo prase

»ро) 54

»ОДЉИИАВО ПРАСВ

Страиа У

ТРОУГЛИЋ

■— Сво гв више не може изДржати! — узвикну госпа Сока и скочи са отомана па приђе телефону. — Шта ти би? пита је флегмптично н>«ва сестра Каја, која чучи поред штедњака и кува кафу. — Како шта ми би? — брецну се Сока и поче шетати по кујни. Нежна, витка плавуша, личила је на тигрицу, очи Су јој севале, а мале ноздрбе дрхтале као у тркачког ко^а. — Знаш ли ти да је онај мој шмокљан више љубОмбран на Ђоку него јб. По цео д4н га прати, шпијунира, чува га да не озебе, купује му луваи и чим Га нема два три сата о нс« у^буђује и иде да га тра* жи. Ето и еад је отиШао да га наке и доведе а Ђока.Је л>утг на иене штб еам се љубазно разгоЛбрдла са Митом, инжењероМ, Па |е зато отишао. — Ваш си смец)на! — еели јој Каја. Друга би жена бида сва •рећна да има тако толератног г^жа, а ти се љутиШ. — То ме понижава и вређа Лнсау Сока као Гуја у процепу... Зер само онај ко не вбли може бити ЈсАад^окрван када зна да Га жена вара. — Па то је лако — Саве^ује 'је Каја. Ако нећеш да се секираш, оетави Ђоку и нађи неког другог или Се врати СимИ. — Пробала сам ја од сваке руке, мењала љубавнике, отворенО ЗакаЗивала састанке, ал 1 Сима увек исти. Не каже Ни речи, све пристаје што ја кажем а већ љубавника пази као мало воде на длану. Чудан неки тип. — Слушај да ти кажем — већл Каја — сада, када Сима дође, оСтави да га ја искушам. Баш да видим какав он Има циЉ са таквЈТм својим држањем. Сока пристаде и њих две су Дуго нешто ћућориле док се не направи клопка за Симу. У зЛо доба ево и њега. — Замисли — вели оА са &рата — онај буздован се усићио па неће да дође. Шта нисам радио па не помаже. Он се уарумиО па ни да макне. Чак му рекох да ће Сока Да плаче и да буде несрећна а он се само смеје. — Нек иде до ђавола! — викНу Сока и изађе залупивши вратима. Сада уђе Каја, стара намеШтаљка, у акцију и -Поче да говори Сими: — Слушај, бре, -зете, што је то с' тОбОм? Што си се смрзо, Зар не видиш да Ова наШв СОка ШирИ гране на све Стране. Акб Већ нећеш Да свречиш то њенО лутање што и ти не врднеш мало, Мушко си!.." При тим речима Каја се исПруЖи по дивану итаКо намести да су се јасно истиЦвле форме њеног тела. бто ја, кена рођена сеСтра, иШЛа бих *и на руку-.При ТИм рбчимгј она «оке1гнб васмеши Иа Симу, *6ји, изгЛеда, није МноГб давао *а женске Дражи, јер оста Пот*уно хладнокрван.

— МДриЈа рецитв дв ћсте по+.и аа мене. , , — Чини ми се да сте мало стари за мене. Дајте ми времена да се лредомислим. — Али онда бити Још стаВ*ф«. — Слушај, бре, Свајо — речв Он. Немој да се замлаћујеш. Сво ја знам и све видим, ал' овако је за мене згодније. За тсбе и тпоју сестру преварити мужа то јс —као изаћ^ на корзо. Такпа иам је ваљла крв, шта ли. Ту Иема помоћи. Па када сам већ оио такве талије, а сад није вреом за разводу, ја сам Се снашао И гледам себе. 'Ги моји ортаци 1<е само штО уливају и сносе троцгкове, већ мора да је воде у биоскоп и поЗориште, у шетњу Ло фризера, код кројачице, да Јупре пред радњама, да буду Нежн|{ н прслушни, заљубљеии и Љубоморнн и све оно, што једна размажен« жена извОљева. А ја с!ам миран и комотан. (1мам у ^ући сав конфор а ништа ме не кошта. Ко ти то даје море Ђурђо. Него ти Соки да кажеш да се опаме^и. Ево, сад је отераЛа и ЂбКу. Она не зна какве с<м ја муке имао док сам целу Ствар наместио. Зна вас бре цео свет, г1а бежи. Особито је Сока на гласу као трошаџика и беснара па нико неће ни близу..." Каја је занемела пред овим иЗливом искрености свога зета и њен заводљив смешак претворио се у један грч протеста и изненађења. Реч није могла да прозбори, а Сима настави: — Београду више нема кандидата. Ако се Ђока не врати морам Да тражим некога из уиутрашњости. Још ми то треба, на Ово Зимско време да останем Са вама двема, без ортака..."

ГоспОДин који је ухватио лспова: — Ја ћу да бас научим како се краде! Лопов: Пристајем! Ја сталмо крадем и крадем, али никако да стекнем бунду и златаа сат као Ви. ИЗ ЛЕЧЈЕГ СВЕТА МаЛоме Који дали јабуку и Казали му да је братски подели' Са својом сестром. — А Како је то „братски"? пита Која. •' -I — То значи да треба већи део да даш сестри уЧи га мама. Која се за часаК. замисли, па целу јабуку пружи сестрн и рече: — • ч; • - ; 1Г, ".■ — Јело, на, па ти подели братски, као што то мама каже. ПРАКТИЧНА ДЕЦА Ма-ли Ђокица ееди са некомДевојчицом на једној клупи у Парку. Његов стриЦ Лаза га је извео у шетњу, и успут се заАржао са неким пријат-ељима, прилази' им и смешећи се пнта: — Шта Ђокице, то ти је свакако познанство из. забавиш^а? — О, не, не, чика-Лазо! Ми Смо се упознали преко новина... ШтАмПаРЉ ГрЕШке Једва чекам да буде крви (ћр' Ви), требају Ми пар.е. Јуче сам пОкрао (поклао) двз Гтилета зз ручак. Ето ја немам ни трунКе чагти (масти) па опет векако живцм. АгенциЈа Рајтер побила је (добила је) ЧерчИлов деманти. Рузвелт у свом гОВОру Обекао Совјетима брзу понОћ (поМоћ). Стаљин више не верује у ЧерЧнлову снају (Снагу).

Аилне> &есши Пустио браду. — Пошто саи зимљнв, ове године ћу носити браду. Јављам то својим повериоцима да не мисле да је то због њих. Цале, мОндсн овдашњи. Веридба, — ПерЗ Перић, ин жињер, верио се са госпођицом Станојком из брчина. ЧесТитања у Врчину. Венчање ће се обја вити накнадно. Моја кћи Шлагија верила С6 за г. Др. Симу Симића, профе сора Универзитета. Зет ће жи вети код мвие на имању. Буца Вуцковић, земљорадник и мле каџија из Жаркова. Помени. — Моме мИлбм и никад непрежаљенОм једннцу Зим^ ском капуту који нбдавно умре слуЧајно смрћу Па кафанском чиВилуку, даваћу седмодневии помен код Мога кројача Тасе. Јоца Јоцић, инспектор.

Веснослава кћи Руже и Паите Пантића, млекаџије из Жаркова, и Драган, дирбктор банке, верени и испитани. КАЖЊЕНА ИСТИНА У времб када је Анатол Франс пошао у школу .долазећн кући једнога дана он Је упитаО мајку: — Је ли, мама, зар се сви људи који говоре истину, кажњавају? — Не, сине, одговори мајка, Истина се не кажњава. Говори увек иСтину и никада нећеш бити кажњен! — Па, зашто је мене учитељ казнио, кад сам му рекао да ни-> сам израдио задатак? упита 33Чуђено мали АнатОл.

Народне питалице

Питали лопова: Где научи красти! — Тамо гдс сам научио и лагати. Питао магар$ц ђака: „Шта ћеш ти бити кад непрестапо учиш?" — „Нсзнам шта Ау биги, само знам да нећу бити магарац". Питали рибу на пијаци: „Ко 76 натсра да Се ухватиш на удиЦУ?" — „МоЈа луда глава". Питали сироче: „Ко ти је отац?" — Сваки добар човек. „А

ко ти ]е мати?" — Соака добра жена. „А ко ти Је најближи пријатељ?" Онај ко много не пита всН брзо даЈе што иожб. Питали неког џамбаса: „КакАе је длаке коњ најбољи?" — Не купуј вранца. Про!)и се алата... ГиздаЈ ђоката, али Јаши дората. Питали овце: „Ко вам је иаЈвећи непријатељ?" — Вуи и мвтиљ. „А пријатељ?" Чобанин и пас, д(јк не дође јачи...

— То Је његова иова метода. Ои хилиотише зубе и тада от сами испадају иапоље_

Доћи ће... Професор КоСтић лупа на вратима професора Јовановића. Изл!зи његова жена: — Кога тражите? — Професора Јовановића. — Умро је, пре две недеље. — Добро, онДа ћу доћи сутра!

\Јпаметио се Судија: Јесте ли ви већ били када кажњавани? Оптужени: Јесам, пре неколико година, јер сам се купао на забрањеном Месту. Судија: А од тада? Оптужени: Одонда се висам више купао.

Шта мислиш

Специјалиста за шмлнку ц маеку прерушава жбнске' у мушкарце, тако да могу Са уСпехоМ да стоје већ у три сата у реду за цигарете. — Шифра „Жеиски добротвор". - - ■ Тражим стручнОга ортака за отварање модерне коцкарнице у Великом " Мокром Лугу. Целу Ствар ја финансирам. — Благоје кафеџија. Паств Рестанхе.

— Шта миСЛите да ћу мењати овај поцепаии шешир ради моје фризуре! фф

Гладне патке ДОшаб Шрица са бабом на пијац и чује НаЧо пловке гачу. — Је ли, бЗко, зашто пловке гачу? — ГЛаДн« су. — Штб бнда не снесу неколиКо јаја, па да их после поједу?... одговори Перица. Ф«

Неопходна жена Две госпође разговарају: — Мој муж не, може никуда да крене без мене. Никада још није путбвао без мене. — МОј исто тако. Навикао је на мене. Ја сам за њега неопходна. Кад год крпи чарапе, зашива дугме и томе слично, увек ја морам да увлачим конац у иглу, јер он ие види добро.

. УСПАПАНКА Славна ОПерСка певачица Елизабета Шуман живела Је у врло срећном браку и ИМала чак четворо дечице. Ма да је морала врЛб »ЈеСто да гостује у разним Местима И да одговара многим друштВеним ббавезама, Елизабета Шуман је врло много времена посвећивала и својој деци. Тако, увече пред сПаВање, слаВна певачиаа Је пбШтб је Децу ставила у кревет певала успаванке, све док и последње није заспало. Када је једне вечери метла у кревет и најмањег синчића, он ј€ упита бојажљиво: — Ј^ Ли мамице, смем ли ја одмах да заспим, или опет морам да слУшаМ твоје успаванке? Увек потребно

— Један нежењен, добро ситуираи гоеподии еамац у најбољим годинама — ту постоЈи увеи наде за најбоље дане. /

— То пи Је, дакле, тооја шах-партија, на коју увек идеш!