Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 58

Гиле дочекује нову годину

Вика ме синоћ докамица: — Слушај бре Гиле. Добро се избричи због зашто ће на куде иас да бидне друство да си тако џумле дочекамо Нову Годину. — Добро де! — Зборим си ја. Такав је адет ама знајем си убаво што ће се напраји. Оће се кафукљају муфљузи на једење и пијење па ће се напраји калабал'к. — Јок бре Гиле, две ми очи! Ти си мислеја да су ово твоји кардаши и оно твоје лофџиско друство што си оди само по мулећину. Обо је бре виши сталиш, ноблеса. — Пардон и пуј пике! — извињавзм се ја. А ја сам мислеја на оно наше мераклиско друство што си оди само код големаши због зашто еоли клопање а с г видим да сам изгрешиЈа. Ово су човеци што не раде ка ситно већ само на големи дрпови па зато ги не врши работу једно муле мезенце... — Ју бре Гиле, Господ те утепаја, зар си бре, заборавија одакле си изрипаја. Да не беше мутна в.ода и рука работу, коЈ би знаја за теб', а и мен не би усрећија..., Видим ја шта иска жена кисела па си уафти пут за уши па су одо у кафану. Када сам дошеја кући а оно већ дошле три свестике и кума Васке. Здрављење п целивање и ја си одо да се убукујем у смокинг а мо• ја Јола сас свастике починала да праји распоред за вечеру. — Овде ће седи чика Мита директор, а туј госпа Кева рентијерка — вика ми она. — Нек се фаћа место како је кој вешт — кажем гу ја. Гламно је да има мезел'к а за место ће да бидне колај работа. — Неје бре Гиле такој! дрекну Јола на мен. Сваки си има своји рангови. — Око осам сати искупија се бел свет. Дошеја Драги Цврца откуде Дедиње, па Паја банкир сас госпа Анку, па Ђура с ње> гову оспиду Дару, па Ђока е две керке па Мита директор с ону његову белосветску, па Сга са големаш, па тетка Буца с ње. ио куче. Седамо за астал и поче јада ње и пијење и такој дође и по. иоћ. Утулимо фењер ил како гј викате гелектрику и одржић,

Једну здравицу на куде гостл, а мен ми вика Таса болтаџијг, бнвши татко на народ. — Да ни си жив Гиле и д* живујеш сто гоДине па да јопе1 урипамо у неко клопање и ре• фену због зашто смо навикли на убавињу и конофрт па нн се мешинка искези кад си трошимо готовинку. ' — Живујеја Таса — повикаше остали, а Трајче, бивши големаш, што с мен беше у исто друство, поче да збори: — Ми се знаЈемо сви у главу збг затој нема лажување. Нека ново лето донесе неку фајдицу за нас јер када је каса Ј баво тада је добро, а када на куде нас бидне курцшлус снда ич не чаља. — Тако је! — викнуше сви " глас, ал када пред зору Мика адвоакт поче да збори неки глупи речови да ми између себ скупимо неку пару за овиЈа голамефри, покварија се штимунг и сви се гости уфатише пут под ноге. Такој због један глуп реч, пропаде уживанција. А с'г си одо да пазарујем за Божнћ затој у здравје и до скоро виђење. Ваш ГИЛЕ

Нашао их Познати немачки режисер Фајт Харпан имао је једаред да сними филм у коме је у маршу наступао одред војске. Међутим, с обзиром да се та »војска« састојала од глумаца и статиста, никако режисеру иије успевало да донара пред камеру илузију праве војске. Узвлуд је Харлан молио, преклињао, грдио и урлао. Најзад је у једном тренутку зауставио целу ту комедију. — Испричаћу вам једну ствар! — обратио се он присутнима. Када сам био мали, често ми се дешавало да изгубим своје играчке. Тада сам неутешно плакао, а бака ме умиривала речима да ^у играчке ипак опет на^и... Режисер је дубоко уздахнуо и затим додао: — И н=ене су се речи обистиниле! Сада сам овде пронашао своје оловне војнике које сем пре толико година изгубио!..

Нн,{е> ташо. — Шта, тата је у постељи. Ваљда није ништа опасно. — Није, није! Мама му само пере кошуљу а он чека да се осуши. — Ко ти Је тоЈ — То Је сестра прве жене другог мужа моје трсФз жене.

Нема правила без изузетака Госпођа уводи младу ку^иу помоКиицу у дужиост и објашњава јој њене дужности: — За мене је, Марија, најважније дз будете пажљиви и нежни према мојој деци — наравно, с изузетком мога осамнаестогодишњег сина.

т

•

— Удепмте ми нешто госпођо, смрзнуо сам се на овој хладноћи. — Ију, ала сте пуди. Па што не обучете капут.

На испиту Професор медицина испитује студента: — ...у таквом случају колико бисте капи морфијума дали болеснику? — Дао бих му отприлике једну кашичицу, одгоавра брзо студент . — Не! узвикну професор. Студент се збуни и после краћег размишљања рече: — Господине професоре, хтео бих да исправим оно што сам рекао. — Доцкан је. Ваш пацијент је умро пре пола минута, закључи лрофесср гледајући у сат. УСПЕО ГЛАС — Данас више човек ни у шта више не може да верује, јада се један господин у своме друштву. Свуда вас варају... на сваком кораку... Замислите, пре неколико дана дао сам оглас. Тражио сам познанство с младом, лепом, скромном девојком, коју бих помагао новчано... И замислите, јавила се моја кћи. —О— Видите, драги слушаоци, тумачио је професор медицинског факулте1в, вене на нози овог болесника згрчиле су се и због тога он мора да храма. Шта бисте ви чинили у томе случају, господине Бошковику? Студент: — И ја бих храмао...

Лишо- малаГ

Араги цико, Видим ја да цео свет удалио у писање па оцу и ја да написем Несто за Новине Ноцас мамица иглала покел па много изгубила па јутлос ја је питам дал наса Иванка има телмичку стлују а она ми казе: Што лупетас којеста. Откуд њој стлуја обична сељанцула, а ја јој казем па тата јој синоц казе дођи Иванка слце моје да ме углејес, а она се смеје и казе тати Ју господине ви знате да је забрањена стлуја а он казе: Имас ти млого стлује и док ја то плицам а мама тек влисну ју, стока једна сељацка показацу ја њој. После ми Иванка удалила самалчину а тата вико и казе да це да ми отсеце језик. Био данас у.физити код маме један цика и они се закључали али ја вилио клоз лупу и видео како цика љуби маму па отисао код тате а он ми дао стотку и казе ти си моје паметно дете сад несме матола ни да зине. После смо имали госте а мама казе да ^е она алапаца са оним соњом а ја пито ко је алапаца а мама ме истелала у кујну и нисам добио луцак. Вецелас молам дидем код стлине а ја нецу а тата ми казе молас Јовице дидеш јел она тлеба да нам да пале а ја кад одем

код стлине оцу да Је казем да нам одма да све пале да ја не би исо сваки цас. А пале нам много тлебају јел мама стално губи а онај цика Цале увек тлази пале а мама плаце па казе немам. Висе ни глоса. Све си ме истлесо а Цика казе ваљдз не мислиш да те волим због твоје лепе оци а тату јули цика Сима дилектол за неку меницу а казе да це све да плода. а сад идем с Иванку у биоскоп па ^у сутра јопет да ти писем твој јовица

— Ја не бих могао да живим без деце. — Благо вама ви сте сигурно сређан отац) — Не, ја сам дечији лекар.