Bodljikavo prase

*ро)

ГОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна

НЕДЕЉА 21 МАРТ Мој комшија Наум грдно је надрљао. Ухватила га госпа Пава у све четири па сад не зна где ће да са дева. Узео он пре месец дана један плац под закуп, изриљао га и удесио па чекао само кишу да посеје. Али кише, као за пакост, нема. Дува ова ветрина па осуши све живо. Зато се Наум реши да залије водом из бунара цео плац, па одмах да сеје. И оде човек. Баш до његовог плаца станује једна распуштеница, ко]а има бунар у авлији — а има и две канте — па је обећала да ће да га послужи са кантама. И све би било не може бити боље да Пави не паде на памет да обиђе Наума. Крете жена па ајд на Пашино Брдо. Дође и до плаца, а он јадан и пуст. Није чак ни пориљан. А Наума ни од корова. Њу нешто лецну у срце али се све теши да је отишао у кафану да гуцне коју. Чекала она на оној ветрини, чекала и зебла а Наума нигде. Најзад га пронашла код распуштенице у врло деликатном положају. И сад због распуштеничког бунара Наум седи код куће са завијеном главом. • ПОНЕДЕЉАК 22 МАРТ Данас Младенци па са женом разговарам шта да однесемо једном куму, мламе човеку, кога смо зимус венчали. Целу недељу дана лупам главу шта да му купим па никако да смислим. А јутрос кажем жени: »Ја <ну да се направим болестан, а ти иди сама. Однеси оиај лепи сат из трпезарије, а мене извини«. »Баш си луд«, каже ми жена, »Какав сат, какви бакрачи!? Завила сам јуче сарму у велики лонац и фино се искрчкала в еад ^у да умесим милихброт па кад ми то однесемо има до неба да буду благодарни«. И, заиста! Када однесемо ону лончину, младенцима се засија лице и моЈа Сока, онако за сваки случај, каже: »Када куме долазиш до <час, ■рати богати таЈ лонац, то ми је јединац за сарму и папазјанију...«

Сл

— Лекар пите како ми је, шта смем да одговорим!

УТОРАК, 23 МАРТ Од јуче је капендарско пролеНе али се то не поимећује. Кошава звижди и, ваљда због пролећа, свуда је најбоље уз фуруну. Око подне дође код мене Тоза, бивши служитељ у мрме надлештву. Без ка,пута, па цвокоће као да га тресе тролетница. — Шта си се ти улетио? — чудим се ја, а он се залепио за шпархерд па самр цвококе. — Где ти је капут? испитујем га ја, а он ми жалосно вели: — Однели га господине неки »добротвори«. Док сам јуче био на раду, неко ми обио собу и однео све живо...« —г Јао несрећниче, шта кеш сад? сажаљевам га ја, а рн само цвокрће и слеже раменима. Би ми га жар, па му дадрх један стари иберцигер и он оде сав срећан, а увече сам сазнао да је свој капут пропио и прокоцкао у једној кафани, па је вероватнр и мој иберцигер већ уновчио. Учини добро, покеј се! СРЕДА, 24 МАРТ Стрјимр пред бирскрпом , мој кум Ранко и ја и гледамо како излази свет. Ранко је пој{ знати лаф са корзоа и оксрели нежења. Он кибицујо оне силне девојчиће и нешто им добзцује и таман да га рпоменвм да се учтивиЈе по::аша, кеда поред нас прође газда Пеоа, познати банкер и богаташ. Ја га учтиво поздравих — имем у његосој банци две менице — а Ранко се одЈедном гласно накешља и пљуцну за човеком. Мени се ноге отсекоше. — Шта ти је бсгати? — изппах се на Ренка бесно. Какво је то понашгње? — Мсре огтеви — одгоаори Раико. »Ж вог бих га пс;зо!« — Па штл ти Је урадио? Чудим с^ ја... »Баш Је то добср чсвек«. — Добар... ко блето! — гунђа Ренко. Оштетио ме је за милион динвра._ — За милион динара! — насмејах се ја. Откуд теби толмке паре када си дужан и ружан? — Знаш, није ми дао његову Лолу за жену — шапну ми Ранко. ЧЕТВРТАК, 25 МАРТ Сретнем јуче - на јј Теразијама моју прију Лепосаву. Удесила се ко стари фијакер па само штепује, а још пре тридесет година Је знам са кромпир балова и игранки. X — Где кеш приЈо? Где си се захуктала? — заустављам је ја. — Идем за објаву за Бор одговори она и хоће да продужи. Ја се згранух. — Шта ^еш у Бору? — питам Је .Ја. — Идем да обиђем мог Мику — вели она и пући уста.

Женски. манири

— Ког Мику? — Па мог вереника — одгрврри она поносито. — Г|а у Бору су сами младићи — чудим се јв, а она тек прсну у смех. — Ваљда неку да узмем чичу за вереника, ПЕТАК, 26 МАРТ Целе зиме јам јурио мог пиљара за бели лук, вли он стално одговара да нема. Исто је било и са кромпиром. Кад јуче, ја поручио од њега цвеклу и кељ а он ми каже: — Може, ал дв узмеш бели лук и кррмпир. — Нећу, не треба ми —г велим ја. А што зимус ниси продавар? -т- Овај, чекао сам цену, ал' зима издаде па сад пррклијао вели он стидљиво. Али ипак, да бих Дрбио поврћа, морао сам да купим и о?ај проклијал и лук. До душе, дао ми Је по максимираној цени. СУБОТА, 27 МАРТ Данас пред трафиком стоји Мома, бивши начелник, скуњио се и ошоњио па га Једва познадох. А веН две године није прошво дан да ми не квже по неку вест. Нгравно нетачану. Хтелох мало деа га пецнем, па га ■■п':т2х: — Шта имв новр? — Мсре мани ме с новостимв. Све ми се згвдило. Не^у више да слушам црвене лагарије и блефкрања Лондона. — Зар ти? — Ја, ја. Ја лично. Јутрос сам -ззлупао радио. Они ваљда миге да смо ми будале. Лажу, све лежу. Лажу док зину... Посл еових речи се окргте на Чругу страну и не хтеде више да разговера. Изгледа да Мома није : 5дини коме су се смучиле ове лагорије. Свима нам је доста, до уша. Звто се све ређе чује наш -тт Шта има ново? . - ../. . .. . ■./. ч/*0» ./» \У»\/! /*\у *\^*\/*\/*\у а\/* \/* \/,\^*\/»\» Ј ч/. \

— ПогпедаЈ драги мужићу! Примила еам осигурање за твој несрећни случај и купила сам диВап ШСШИр.

Ржер&шг екипа Пошто Је светски путник Винстон попустир, за рву еезону ^е га звмењиввти игрвч из другог тимв, Антони Идн, који је млађи па може да гута веће кнедле. 35-ог узбрфице Бољшевички футбалери који су тренирали на игралишту Доњец одустали су од утакмице на овом игралишту и уступили утакмицу »пар форфе«. (Аспали и$ купа Екипа Окановић—Бота која је била више од пола године фаворит на утакмицама пинг-понга, изненадно је попустила — вероватно је пукла гума — па су по-

2,&хли,уру.

К»д чсвеку зкне ала Зврада му свака мала Тргжи већи ћер Ал' зато је горко бомс Ако му се кола сломе И настаке каср. * Миси иигде био жицу Па сам узе повишицу Посо узе хук Ап' у послу била грешка Па се Јадник сада чешка Не прија му кулук.

Испио си чвшу горку Лреко мора, у ЊуЈорку Гвмо посла Бош МисиЈу си имо фину Мслрављо си криву Дрину Било три за грош.

Харио&у

Лрво беше басна, глатка Ал' је радост била кратка Одреши се чвор СовЈету се кожа јежи Мора опет ла се бежи И то баш на аор.

следњу утакмицу изгубили квтострофално. На тај начин онв је дефинитивнр испала из купв. Птса&егнл пр&гкспЉа Пошто је С.К. Мвкиш одустао од твкмичењв, на челу табеле је С. К. Бор, дар 20 бодова, а за њим долази Бели Поток са 15 бсдова па се онда ређају оста,ли. чри... т фа&арип1у. С. К. Чукарички је на први дан проле^а исчукао С. К. 13 и отео му оба бода. Вечито други могу овог проле^а да сиђу и мало ниже.

ГТредаваље Срела се два пријатеља на улици. — Шта ми рвдиш, упита први. — Ето, ништа Браћам се с једног предавања. — А, како гласи тема предазања? — Какао да останем увек здрав. — Па, јел' ти се допало? — Та није ни било предавања. — Зашто? — Предавач се разаболео па није могао да дође. ташевшета Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заЈедница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљица Наталије бр. 100.