Bodljikavo prase

вшлакуа — <3 Ч « Ц

Пролећње мисли

— ПстШ ођа још није ништа приметила!

Живог је као и цигарета. Кад си попушио до половине увиђаш да би било боље да си је припалио на другом крају. • На крају крајева заљубљена жена тражи само своју срећу. Кад би мислила бар мало и на твоју, пусгила би те да одеш. *. 'Једпни систем да доспемо до среће у двоје је тај да је тражимо сваки посебно, упутивши се на супротну страну.

Јуни Децембар Април

ТПрампиш се>

ДОБРОТА НАРОДНОГ ОЦА Дошао сељак Милосав код једног старог адвоката, бившег на родног оца да му напише тужбу. , >— Пишта? пита Милосав. I *— Нећу кућу да ти узмеи, одмахује руком адвокат. Педесет динара за таксу, педесет динара за марке, двеста награда и двеспа хонорар. И мени за писање требало би нешто да платиш. Али, то ти је џабе, што си за мене некад на ирборима гласао. Луда слика

^ —• Видиш, Јова |е син непознатмх алм држи стапно портрете саојих родитеља.

Исус Христос ваистину Светпи празник данас сину Па м »Прасеа дужност има Да вам приђе са јајима. Да по неку шапу пљуцне И са свима вама туцне Неком шиљак, неком шотка А некоме, богме, мотка, Ап' због ове сад скупоЂе Неће дати коме хоће Већ ђе ресто од тог смока Депити у четир ока. Ова јаја дајем прва ТоЈ централи баш за дрва А њој морам полог дати Да нам дрва бар запати. Да живимо сви у нади Да ке огрев да насади . Ево јаје са два точка Само треба још и квочка А Дирису јаје друго Ал' кувано врло дуго С' напоменом »Прасе« нуди Убудуће тврд нам — буди.

Ускршња јаја Са похвалом |а те китим Хтео бих те да подмитим Зато узми Јаје ово Ко твоја је књига — ново.

Пророцима дајем веће Пегаво Је и ћуреће А зато Је жуте боје Да прогнозе лажне боје. ЦрноЈ берзи ЈаЈе птичЈе Рацуме се кукавичје Јер послове своЈе штетне Уме другом да подметне. За себичне »Прасе« прибрз Мало ЈаЈе од колибра Свака пара њима хитна Зато дајем ЈаЈа ситна За монденке наше паке Фарбам ЈаЈе Ја од свраке С њим *е зеЈтин да се здружи Да их Језик боље служи.

А Рузвелту преко баре На јајету правим шаре Он је Јунак наших дана Зато јаје од ћурана. Док Черчилу дајем јаја Од брбљивог папагаја Нек му мезе прија боље Да лаже до миле воље. И Чанг Кај Шек нек не брине Ево јаје од буљине Кад већ лакрдију дуљи Нека онда очи буљи. А ортаку са истока Један мућак снела кока А да са њиме не би скито Дајем јаје ја ровито. А за радознала бића Ево Јаје од детлића За лажју он срце вене Па нека се бар шарене. Делио бих Ја без краја Ал' остадох већ без јаја Зато нек се мало стрпе Док се нова јаја скрпе.

ОДБРАНА МЛАДОГ АДВОКАТА Млади адвокат, почетник, брани пред судом оцеубицу и труди се да на сваки начин ублажи тешки злочин свог брањеника. Завршујући своју одбрану, он каже: — На крају крајев.а, господо судије, зар није сасвим природно да оцеви увек умиру пре својих синова. 1

Модерна деца

МИНИСТРОВА ПОДВАЛА

Познати наш историчар Љуба КовачевиК имао је обичај да се, у неприлици, често извлачи и необичнијим начином који није свугда био у складу са висином његова положаја. Било му је задовољство, да »изврда«, па ма и повредио своје достојанство. Као министар просвете, једно време је муку мучио са једним попом, својим партиским пријатељем. Наврзао се попа као обод, па му неда мира ни у министаретау, ни иа улици, ни код куКе. Хоће да му се што пре сврши нека ствар, која није била без аамврке у погледу на законско право. КовачевиК га донекле примао, обеКавао, увијао, али попа никако да се помири с тим са редовним канцелираским током. Једном или двалут, преко момка поручи да га не може примити. Сутрадан порани попа да Г а чека на улазу у министарство; али је Ковачевић био још вреднији; у доба поповог доласка — В еН Је у своме кабинету радио... Али попа и« напусти жељу да пошто-пото говори са миниетром, тим пре што је веК био крајњи рок до кога му се могло помо*,и. Тако се он намести испред Врата и поче чекати на пријем публике; али момак не пријављу(в никога. Пита, хоКе ли бити пријема момак слеже раменима

— не зна. На то поп почне да се свађа и да псује момка нагонеКи га да пита хоКе ли бити пријема. Најзад момак уђе, али по повратку јави да г. министар не може да прими све до сутра уподне. Остали се мирно разиђоше али поп поче протествовати гласно и претити да Ке се физички разрачунати — јер он мора по сваку цену разговарати са министром још то пре подне и да Ке га чекати докле год не изиђе из канцеларије. Ковачевић је и сам чуо попо-

ву дреку, претње и намере али у себи помисли: досадиКе му чекање па Ке отићи. И колико год је пута момак улазио у канцеларију падало је и нервозно министрово питање: »Је ли поп још ту?« и увек исти одговор. А поп опет чим министар зазвони за момка одмах подвикне да министру нагласи да га он чека; и увек исти извештај: да »г. министар нешто важно ради, па никога не може да прими«. Пролази времЗ; улази момак и излази; подне веК близу — поп

чека и чека. Кад већ друкчије није могло бити, сад му неће умаћи: чека Ке га, макар и до мрака — јер туда мора проНи. Прошло је и подне, сви напустили канцеларије, поп чека у претсобљу. »Хоће ли скоро г. министар?« пита поп момка, пошто је веН близу 2 по подне. Момак отвори врата кабинета загледа унутра и саопшти: »Изашао је г. попо!« Поп јурну у кабинет: одиета министра нема а јвдан од поелужитеља веК почео да чисти.

— Шта, и то се назива прва класа, а дрвене клупе!

Шта радите ви овде! Штедимо светло!

— Склоните ту вашу руку, јер је баш малопре седела моја жена ма том м«сту.

Љут и гладан сјури се поп на доњи спрат, још довољно не верујући да је КовачевиК изишао. На дну степеница срете |едног послужитеља па и њега запита да ли је министар изишао. А кад је овај потврдио — поп готово очајнички загрме: —• Па куда је, до ђавола, могао проНи да га ја не опазим, кад пуних шест часова нисам скидао очију са његових врата? — Ево овуда г. попо, одговори момак и показа на једна узана и ниска вратанца у куту малог претсобља на доњем спрату. Између спратова зграде Министарства просвете постојале су једне уске, мале степенице, којима се већ годинама нико није служио, а за које нико од публике није знао. Дуго и дуго је тај плесњив и прљав пролаз стајао затворен док се тог дана КовачевиК није сг.устио кроза њ', сав у паучини и прљав од прашине, али врло задовољан што је попу тако вешто подвалио. Он је свакако био први и последњи министар који је сишао низ те степенице. Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заЈсдница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Крал-аце Нлтаолја 6јј. 100.