Bodljikavo prase

У недоумици — Драги мој, рече Ј^нко своме пријате.фу, којн важи као промућуран човек — хоћу да те нешто питам о мојој жени. — Пнтај слО(5олно, нећу ти ништа наплатити. — Пре неки лан пошаљем жену да пита у колико сати иде воз за Ниш. Кад је пошла било је ле$ет часс~а изјутра, а кдда се врзтила било осам увече. — Да јој се ннје десио какав несрећан случај? — Не! Рекла ми .је да је остала код шнајдерке да проба хаљину. Пироћанац и ротква Један сељак позеао прцјатела на ручак и прво га послужио ротквом. — Код мене се ротква урек из* носи на сто на крају ручка, рече гост. И код мене, одговори се^,ак. Лреџ- алшајиш У Малом Ишћу венчавају с& Паја и Соса. Попа пита Пају: — Желиш ли ти, Пајо, да узмеш Сосу за жену? — Та и'те, госпон" попо! Та шта имате да питате, кад зиате колике сам таксе и трошкове пл^тио заото! Није погодио Лала седи у кафани, па се жали пријатељима: — Е, људи, наш попа фуртум не зна ништ! Кад се ја венчавао са мојом, касти, госпОјОм, он јој једнако каже: „Да родиш сииа Манојла". А моја Соса туп, па родила ћерку Зору.

ш

— Мерт м« сцњууж*, г*ел<Инч* и* могу себи дојвопити д« поцелвм |оц| |*д »н п*р ђоном!

Данас и увек, и с »4ГД4 можв човек да настрада, да му <;е. метне какво убистео или кра^в. И није чудо да има »*уди који се боје за сеој алиби... Седио сем тако једнога даи« у једној малој кафани. Осим мене седио је само још један госпо. дин За суседним етолом, Иа|ед. ном тај господин зовне келнера да плати. Пошто је платиО изм* ди из џепа једну дебелу кн»игу и стаде да пита келнера; каде је рођен, како се зове, да ли је же* њен. Тачна адреса. И с»е је то бележио у сеоју дебелу к»»игу.

Воли своју ташту!

— Ште би ви трвжили месстро де место дм сете дневио сликете моЈу тешту десет сетиЈ

Пбгледе н4 сет и р«че: Седа је течно 2 сете и 35 минута. Св« сем V« посмвтрео св мли ким чуђењем. Необичии госпо* дии је то приметио и пошто је стевио у џеп с»оју »елику књигу окрене се меии и рече: ви се чудите, гоеподине. Али »и незнете, господине, колико чо»ек мора бити опрезан и ие с»е миелити. Ввс еигурно интересује Јвшто јв ТО чииим. Али пре него што »ем рветумвчим «*» молим вее вудите добри и двјте ми »вше подвтке. Питво ме ието кво и келнерв и подвтке |е пиево у дебелу к*игу. Кед с»рши н«ств»и св тумв чењем: 7 «»» ЗамиСлите бввј случвј. 8и седите мирно у о»о| кв»вни, пијете кв»у, пушите цигар*ту и читвте иовине. Неједнбм сл отворе »рете, улези једеи господии и е Н>им д»е стрвжврв, (еден оствје код ерете в, други следи овогв господине. Онеј господин доће до »вс, метие »ем руку не реме и рече; У име зеконв »и сте ухепшеии. Ввшв је кривицв доквзене. Онде ке »ем онвј гоСподин, од прилкке реКи: Ви сте пре две године четири месеце и 17 дана то Јеет 1 јунв 1940 у нок измећу 2 и 3 евтв убили и опл>вчквли )едиу госпоћу- Имамо еведоке- Признвјте и олвкшвјте нвм поево. Јвсно је де се »и неКете сетити где ете се нелвзили 1 јуле 1940 годиие у ноки измећу 2 и Ј свтв и штв сте рвдили, а ИИ НвјбогкИ вдвоквт »вм неће моки ивћи с»едокв, који би пос»едочили дв ете били у квфвни нв свсвим другом крвју греде. Видите меии се то никедв не може догодити. Јв и. мвм, ето, ову к№игу, у коју »еК три године бележим с»еку минуту, сваКн свт где ее и с ким нелвзим. Ако, нв пример, дође к

'б&ђликс&а кмцица

МаЈ ]в несец љубаџм и разо Ч &рења. Цвета наЈлепше ииеНе, а нсто тано и најаекн пороцн, Као чисто мајски продукт иогу ее узети руже. Ружа је краљица цвеНа. Мирисна, дивних боја и дуготрајна. Дужв траје од свих Осталих цббтбва. Али увск уз ружу иде и трн. Али као што ружа не ноже бити без трња, тако нн лепота и мнрис не могу бити без трња, ко]е се обичннм гра1)анскнм језиком назнва глупост н себичност. Зато је нај опасан и за све бнљке ко]е најбоље бу]а]у на мајском суицу, да би у јуну процестале. Друга, исто тако штетна н ружна биљка — али ко]а врло лепо изгле• да посматрана из даљине или у излогу — Јвсте себичност. Она црате преко целе године, али паЈџише кад је врене нутно, по• што јој смета сунчева светлост. Зато је у на]у обично нема, алн пошто је ове године мај кишан и облачан, ни себичност се не иојке пожалити. Залива се сваког дана и одлично напредује. Јбш је једна биљка која расте целе годнне и најлепше цвета за време дугих зимских ноћи по• Што јој шкоди дан. То је кукавичлук. Ове године, међутим, због невероџатно благе зиме и доста суичаних дана, она је била зииус нешто закржљала, али се под ђурђевском кишом откравн и лочв да иВета. Данас кукавичлук, себичњаштво, глупост и злбба праве ружама озбиљну мени какав полицвјац, јаг имвм у»ек с»ој елиби, јер знам гда сам и с ким био. Ето »идите... У твј час отворе се врата и у кафвну уђе једвн гОсподин за н»им два полицајцв, од којих је јбдвн оство код »рвтв. Онвј гоСподии пође рввно до мог суседв, метне му руку не рвме и рече: — У име закона »и сте ухапшени! Ваше је дело доквзвно! Мој сусед прасне у смех, пв се окрене мени и рече: — Штв велите господине? Штв би урвдили, ви, да се то свда ваме догодило. Мене бранч моја књигв. Ондв се окрену оном господину: — А молим »вс, штв сам скри»ио? -» Оптужени сте дв ете^проввлили у кућу бвнквра Попови^а и однели злвтнине у »редности од 150 хиљвдв динврв. — А молим »вс квда Сам то учинио? — запитв мој сусед још увек емејуКи се. У октобру прошле године. — Твко — рече мој сусед и ствне дв преврће своју дебелу књигу, говоре)чи сам себи: ла*ске године, то је дакле било 1942 године. Странв 240 до 321. Месец октобвр, стрвнв 285 до 298. Погв двнв молим? 26 октобрв у 3 сатв после подие. Двкле 26 октобра. Ево га... Устао у 9 свти, пио кафу у 10, шетво Квлемегданом, и успут питао 12 полицајацв колико је свти. Од 12 до 1 био на ручку у ресторану »Плавв звездв«. ...У полв два сео на трамввј... Ахе ту смо... Дакле у три свтв... Мој сусед пробледи, опвли свм себи шамвр и »икне: — Бога ми — истина,

конкурениију, иако смрде а ру• же ннрншу. Нисам могао да се одупрен искушењу да за ову мајску козерију узмем цвсНе и биљке као тему, пошто Је све расцветало и озеленело џ па је данас наЈактуелније отићи у слободну природу и уживати. ХоНу утехе ради да споменем да ове штетне биљке нећс моНн да угуше руже, Јер модерно цвеНарство познаје разна помоНна средства којина се сузбијају и истребљуЈу ове биљке штеточине. Саио јоЈ даш пнЈекцију и оне увену исто онако брзо као што су цветале. Једино не ваља што је наше тле погоц• но за све ове биљке...

Моћ

навике

Човек који сввки дан стеЈм у траммЈу В&лиш мЖо* оер.

— Чико, реци ми, Јеси ли Т1 доиста био Једном писац) — Тата ми каже да си ти ра ниЈе често правио лепе ствери.

— Дедице, треба ли да уету« Пнм место овоЈ дами!