Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Професорска посла

— Сада ми је неки џепарош украо у трамвају новчаник. — Па зар ниеи осетио нечију РУку У џепу! — Јееам, али еам мислио да Је моја.

Незна историју Сцена се дешава у рају. Три душе, бивши страствени играчи бриџа, задржавши и даље своју болест скупише се да одиграју једну партију. Али треба им и четврти играч. Договорише се да један од њих пође по рају да тражи четвртог. Тражио, тражио, најзад набаса на неког неког старијег господина, дуге беле браде. — Добро вече, рече први претстављајући се, ја сам Живко ЖивиК. — Мило ми Је, одговори му ста рац, ја сам Карло Пети. — Ох, шта, узвикну Живик очајан, баш немам среће. Ја тражим четвртог.

ЛЕПА ТРАДИЦИЈА

— По традициЈи смо момци. Од оца на сина.

На размишљање Дозволите ми да не будем вашег мишљења, одговорио му је један од критичара. Ја, напротив, мислим да ово дело нагони на размишљање. — Да! На размишљање о — ништавилу!.. — одговорио је Сар-

— Молим вас, драги суевдв, позаЈмите ми за вечерас вашу гитару. — ХоКете да свирате? — Не, хоћу да спавам.

Итпз • — Збогом, невернице, збогом за увек! Моја нога неће више прекорачити оваЈ праг! — Добро. Записаћу то да не заборавим. Како рекосте да се зовете! — Чврсто верујем у метамопсихозу и убеђен сам да ће после смрти моја душа лрећи у неку животињу. — Зар је потребно да умреш па да се то деси!

-НИ/ Шта мислиш о оноЈ Врло згодна. Истог сам мишљења... сам Је одмах.

Конкуренција Је увек нежељена па ма о чему се радило. Било да је по среди љубав, сујета или трговина, увек се због конкуренције чуда дешавају. Догоди се и убиство, тужба, свађа јер конкуренција није паметна Узмите, рецимо мене. Тридесет година ја радим тај посао, то ми је хлеб шго кажу а сада хумористи на све стране и то све тазе роба па се троше као алва а ја сушим зубе и уздишем. Боле ме, много ме боле ал шта да радим. Била родна година па на овој нашој њиви родили хумористи и шаљивџије као печурке. Пријатно није али ја сам -питом човек па је зато мој$ девиза: Живи и дај другоме да жнви. То сам научио од једнога великог добротвора који је у своје време подигао себи милионско имање и Хрчак на делу У Норвешкој је строго забрањено, као и у другим земљама, нагомилавање намирница, али наравно, да се нађу увек људи, који употребљују све могуће трикове, да избегну прописе. У један препун аутобус у околини Осла уђе једна старија дама, која је имала необичне бујне груди. Наравно, да то све није било природно, јер је дама сакрила у прсима џакче са белим брашном. Како је била велика гужва дама се закачи у пролазу за неку иглу и поцепа хаљину на прсима. Истог момента дуну облак брашна из бујних груди и обели, као снегом, женину црну хаљину. За часак настаде тишина, а тада се зачу неки дубок глас: — Пази, молим те, овој дами цури млеко — у прашку! —О— Овај Мерић, сасвим је смушен. Морам да се уздржавам. када га слушам Како може један човек тако упорно да ое смеје својим личним вицевима! — Та он се не смеје њима, него се смеје теојој глупости, што га стално слушавд. —О— Имате ли и ви бриге око набавке хране за живину? Не, ја дајем недељно новац петлу и он се сам брине.

велику фабрику а радницима је дао могућнооти да раде и живе — ако им стигне надница. Зато се ја и не љутим на конкуренцију. А има хлеба за све. Ми смо неки смешљив народ па само волемо комендију и лакрдију. Свуда смејурија. Када би неко хтео да пише драме и трагедије, то нико не би хтео да гледа а друго морао би да иде у миталогију и тамо тражи јунаке за своју драму јер данас има материјала само за комедију и смејурију. Зар нису смешни ови разни спекуланти и трговци који се бусају у прса а причају о своме добром срцу а овамо све раде да би своме ближњем извукли последњи грош. Или зар нису комични сељаци који верују да Је сад моменат да се наплате од варошанина за сва понижења и екСтрашна књига

— Страшно! Од ове књиге диже се човеку коса на глави. — Ја не видим да ти се диже коса! Уметник

Нзега не боле

— Да... да... врло добро... поздравите много вашу госпођу... хвала лепо!..

— Чико, реци ми, Јеси ли ти доиста био једном писац! — I — Тата ми каже да си ти раније често правио леле ствари.

сплоатације којо] су годинама били изложени? Или они коЈи сматрају да Је сад згодно време да се покажу и истакну не водеНи при томе рачуна о штети коЈу другима причињавају. Када то све видимо онда не треба да чуди што тако цвета комедија и шала. Сваки од нас воле да се смеје другоме да се не би смејао себи, то јест да му се не би други смејали. Као што Видите и ту је велика конкуренција пошто сви радимо исти посао: терамо ветар капом. Заго браћо гледаЈте комедију и лакрдију, голицајте се и смејте а сви ви правиТ'е'~и~ дсГље' Једап другом конкуренцију, па било' то у трговини, родољубљу или лагању. Главно јо да се ради, иа кар и на штету. Баш зато Свештеник: — Честитам вам при]атељу, данас је најсређнији дан у вашем животу... ВерениК: — Извините попо, ја се сутра венчавам. Свештеник: — Знам, младићу

СВАЂА У ТРАМВАЈУ — Доста је већ једном, јер иначе зло ке бити. Познајем ја себе! — Ух, ала имате гадна познанства. КО СИМУЛИРА — Господине директоре, могу ли добити отсуство за данас после подне? Моја мајка је болесна. Чудновато да је ваша мати увек болесна на дан аутомобилских утакмица. —! Имате право, господине директоре, почињем да мислим да старица симулира.,. ТРЕСНУЛА — Једна дама жели да говори с вама, милостива госпођо. — Јели то нека отмена дама? — Не, тако отприлике као што ста ви.

— Јуче се на спиритиетичкоЈ сеанси јавио Бетовен. — И шта је казао! — Молио је моју жену да више не свира његове сонате.

— Да ли вам је неугодно кад опазите да вам на улици иде у сусрет какав поверилац! — Није! Одмах пређем на другу страну. — Али онда вас може прегазити ауто, ако непрестано идете цик-цак.

— Замислите, синоћ сам, кад сам се вратио кући нашао свога трогодишњег синчића како цепа моје рукописе! — Сто му громова, зар тај балавац всћ уме да чита!

-у: