Bodljikavo prase

4

СОДЛ МКАЗО ПРАСЕ

ДОБАР НОМШИЛУН

Зага и Зора, две прве комши- предвече госпа Зага пусти живи- лије и Перка бакалка, а Зора јоЈ ке, седе штоно веле врата до ну на пољанче пред њеном ку- довикну: крата, засејале заједнички про- ћом и када су кокошке хтеле да — Ето, Перка, да видиш да илетос башту. Њих две саме по се врате у своје гнездо наиђе је- ма бога! Отето проклето! цео дан, мужеви на раду а по- дан аутомобил лудом брзином и Чим изрече ово, она потрча на трефило се да обе немају деце упаде сред кокошију, а том при- средину улице где је било остапа им ко од шале било изриља- ликом згази баш ту лила коко- ло нешто перја од прегажене ко- НИ ц ИМ д велики Буда овако 1 ти осамстотина квадратних мета- шку. кошке па победоносно подиже у Р а и засејати кромпиром, луком, Кочнице зашкрипаше и ауто за- вис неколико перушки: грашком, боранијом и парадај- стаде дваестак метара од места

* и ^ ? № ! (Јг1

Иако- (е см&армш жсна

зом. И све би било не може би-

О томе је говорио својим уче- онога кога је поставио за цара природе. Дуго се мучио бог Тварши о- Узео је од месеца његове око изградње света. Створио је круглине, од ветра његову непоЕто видиш, Перка, да сам не б 0 и земЉ у г брда и долине, стојаност, од трске њену вит-

несре^е, а госпа Зага, која је У имала право. Ова је аспида укра- р ека и М ор а> камење и животи- кост, од траве њену лаку дрхта ти боље да госпа Зага једно ју- ме ђувремену истрчала, већ се ла твоју граорку, ево види се по ње &ио је задовољан својим дв _ ВОСТ1 од облак а плачљивост и потро не констатова да је Зора си- понада да јв шофер С тао да јој овом младом перју што је доц- лом _ па у се6и рече; >)Т р е6в чео градИ ти жену. Али грађа се ноћ брала боранију у њвноЈ по- плати ОТШТ ету. Међутим, шофер није избило. Ту нема мастила па ловини баште. Наравно, она није камиона| неки окрвтан Чубурац, се види лепо грао кокошка, а не саздах човека. одолети срцу да то не имао

могла одолети срцу да то не имао ј е П а м етнија посла Он о- страна раса из Жабари. пребаци госпа Зори, која када трча до прегажене кокошке, — Пас лаје, ветар носи, — сикчу оптужбу суну као осица. зграби ј е и однесе у свој ауто. Ке из прикрајка госпа Зага, а — Зар ја да ти крадем бора- Затим даде пун гас и одјури ули- Перка јој довикује: нију, роспијо матора. Да бог да цом. Узалуд је госпа Зага вика- — Сад ћемо сви уумле у кварт ти је скували за даћу. ла: па ће да видимо ко је тебе одреЗага се нађе увређена на из- "Стој бое, да| ми лумеру, V дио да фарбаш с мастило туђе раз »роспија«, па онако уз реч кварт... Док је она ово изрекла кокошке'и да их преводиш у нопомену да је Зора кувала кафу а У то Ј е већ ишчезао иза неке о- ву расу. Лопову ниједан,

створити цара овога света«. И — показала недовољна; још је нешто недостајало. Прво је с највећим трудом и Опет је сео Тварши на обалу љубављу створио мушкарца, и светога Ганга — и почео мисликад је хтео прећи на стварање ти. Мислио је, мислио и домислио жене увидео је да за њу није о- се. стало грађе, јер је све потрошио у зе о је од зеца његову плашна човека. љивост, од пауна његову сујету, Сео је бог на обалу тек ство- од меда сласт, од мачке лукаву рене свете реке Ганга, загњурио умиљатост, од тигра суровост, од

добро завадише. Уместо раније слоге и прија тељства, сада су по цео дан једна другој чиниле ситне пакости: чупале парадајз, просипале кишницу из корита и, наравно, неуморно се оговарале. Једног дана нестаде Перки, бакалки из комшилука, једна лепа кокица граорасте боје, коју је Перка много волела. Некако баш у то време освану од госпа Заге у живинарнику једна лила кокошка која је имала врло чудан изглед и да није била друге боје могао би се човек заклети да је то лично госпа Перкина граорка. Зора је оберучке дохватила прилику да оговара своју супа Р ницу па је одмах свуда по комшилуку испричала да је та лила кокошка она нестала граорка Перке бакалке, само ју је Зага ноку офарбала са оним мастилом који се сипа у јастучиће за печат. Она то јавно рече госпа Заги у авлији, али јој ова не остаде дужна: — Ју, господ те убио да бог да, фракафуљо једна, шта измишљаш за мене. Ова је кокошка од чувене расе »вијантрот« и таква јој физиономија, зато пушКа лила фарбу. А та граорка госпа Перкина има беле ноге, а ова моја има жуте ноге. — Море, и ноге си јој офарбала са фарбу за патос, — вели госпа Зора и све сикКе. Дође ово до ушију и госпа Парки она уђе у авлију са чита»ом делегацијом. Хтеле су да се увврв да ли је то њена граорка, као што тврди госпа Зора. — Пусти 1^ на сокак ако смеш, па ке да видиш гди иде на легачо, — виче госпа Перк« на глас. — Ју, баш си фина, да пустим овакву кокошку на сокак, а мој Тоза је прекјуче донео из Жабаре па није навикла на велику варош и хоке да шмугне у ове баште па кој да је тражи. — А онда да је умочимо у •РУ*У »оду да јој се скине фарба, да аидимо да ли је оригииал лила, предлаже госпа Зора. — Нисам ваљда луда да шурим живу кокошку и то ову што кошта хиљадарку јвр јо од расу, одбија госпа Зага захтеве »комиСијв«. И тако се ие могаде да утврди идвититвт лила кокошке. Али, ив лези вражо, Једно

>- »»»" "Ји — — / Г- / - _ неком бифеџији из комшилука. "уке. Наравно, око ње се окупи — Ко је, бре, лопов? цикну За- глав У У РУ кв и почео мислити. свраке р љивост, од голу ице И тако реч по реч њих две се чео комшилук који је комента- га и полете на Перку па се на- Много пута рађало се и залазило њено кукање, од змиЈе лукавств рисао догађај и сажаљевао |е прави русвај. И сад кварт има да с УНЧ в - а он 1 е Ј ош мислио. Му- и од магарца тврдоглавост. Све због ове несреКе, па је ту била размрси ово живинарско-комши- шкарац га је стално молио да је то смешао са пређашњом граи госпв Зора оја је само сеири- ско, морално и пољопривредно створи и жену. ђом и саставио жену, па предаврила. У томе наиђе из своје ав- питање. И услишио је Тварши молбе ши Ј® мушкарцу рекао. — Узми )'е и буди срећан! '

н е С п 0

— Јао, госпон Рако, што )'е то дивна девојка, београдске продавачице знају свакога ђавола и па умиљата, а већ и да не говоримо о васпита- он се њих увек чувао и сад тако да нагази. њу. Била је у неком пансиону пет-шест година. — А где сте били продавачица — настави он — Море, то ми се баш и не допада, јер су сво ) испит.

те из пансиона најопасније. Науче тамо сто ђавола па им после мало један муж ве)\ одмах праве акционарсКо друштво, — одговара г. Рака замишљено. А није му, брате, ни лако. Човек већ у зре-

— А сад ћу ја вас да узмем на лаку ватру. Испитујете ме ту пола сата ко да сте ви неки младунац и тазе роба. Да ме не би дуже гњавили, ја ку вама да кажем кратко и Ј 'асно зашто сам овде дошла. Да нађем тежак посао не же-

лим годинама, солидан и добро ситуиран, про- лим а лакога посла нема, а ја сам навикла на вео целу свој'у младост као нежења, уверен да леп живот. Зато сам хтела да нађем старијег и је брак опасна и штетна институција, а сада га озбиљни)'ег господина који би ме помогао за одједном сколили са свих страна и навалили на време ових тешких дана не распитујући се за њега ко зубна болест да се жени. Додуше, ове моју прошлост и не постављајући неке велике га ратне прилике знатно укротиле и опаметиле. захтеве. А ја бих са моје стране зажмурила на па је и он увидео да је жена потребна ал нека- његове године и евентуалну Келу... Код тих реко све га хвата језа при помисли да мора да чи она шеретски намигну у правцу његове обомења цео свој начин живота и све своје стече- леле лобање. не навике. Решио се на брак, али у исто време — Изгледа, ми се нисмо разумели. Ја сам дао је себи реч да ке добро да промисли пре хтео да се женим, поче Рака. Ја сам хтео донего што загази. макицу, солидну жену, мајку. И ето, госпа Дана, његова прва комшика, већ ~ Ма ! к У ? зг Р ан У се Аанка ' У тим г °Д инама се потрудила да му провода.ише и негде у Па- такав ма 1 м У н и ви 1 ош хоћетв двц У' Ни ' в ВаС лилули пронашла прави »бисер« који је неким с Р амо "- "мате такве намере према једно) сласретним случајем до сада остао незапажен па бо < и незашти^еној девојци, Ја сам хтела да бутако госпон Рака има шансе да га добије. Слу- « вм Д°м а * и Ч а . виртшафтерка, да се прехраним ша то Рака у неверици па му све чудно како и на ^ ем а не да се удајем за маЈмуда баш он добије тако благо од девојке ал' не- не и њима Р а ђ ам Деиума куд. Пристаде на виђење и договори се с го- Рака када чу ово хтеде да падне у фрас. Успа Цаном да то предвече оде на Калемегдан залуд јој је он објашњавао да је по среди негде ће се она прошетати са бити имајуком ве- споразум, ова лепотица је праскала и викала да реницом. се свет поче окупЉати. Кад је видео да му ниУдесио се Рака, што веле као стари фиЈакер. шта нв п омажв . Р ака У* вати туташ. А сутра саЧак и оно мало косе намазао колоњском водом ба ' лв °Д 0 ко « госпа Д анв " а ' в прекори што м у што није радио ве* бог те пита од кад, ојриаб I® на "Р авила Ч вл У комедију, Госпа Дана му мирсвоје на)'боље одело и отишао на КалвЗЛбГдан. но кажв: Ухватио бусију баш на главној стази и чека да ~ Сами ств К Р ИВИ - Д вво 1 ка 1 в била пристанаиђе његова суђеница. Убрзо се појавила госпз па ' а када ств ви почвли да 1°1 читатв вакелу и Дана са једном лепом плавушом, веома елегант- да саслушавате, она је изгубила вољу па се брном и на први поглед јако скромном. Гледала 30 Д° свтила како Д а прекине разговор и вас отеје само у земљу и као да се нечега стидела. Дл- Р а ' Видвла она на П Р ВИ поглвд да ви ниств за ђе до облигатиог упознавања уз век стереотип- м У жа " Јао ' госпон Рако - бог вас видо куд св С8Д не фразе, а затим се госпа Дана неопажено из- вв Р вни Ч а испитује шта |е пре радила, шта је угуби. Разговор између њих двоје био је веома чила и да ли " в доб Р а Д ома * и Ч а - Ниједна вам

кратак, али и интересантан. — Ви, госпођице — поче Рака — свакако знате за моје намере. Зато бих волео да се ми сада изразговарамо и добро упознамо да после не би било разговора и пребацивања. Прво, како вам је име? — Анка, промуца девојка. — Шта сте учили? — Ништа. Била сам болесна па нисам учила

савремена удавача не би оКутала и да сте наишли на неку опајдару ко зна како би прошли. Него хвалите бога што је ово мирна и кротка девојка. — Кротка — промуца Рака и прекиде сваки разговор |ер аиде да он не разуме данашњу генераци)у и да |е много боље што се ни|е Споразумео са овом модерном удавачом, Јер ко зна шта би после било. И тако се госпон Рака дефинитивно реши да

гимназију, а после сам била продавачица у |е- остане мушка уседелица и да не ступа ни у кадно| радњи. К|а ближа познанства са женским сввтом пошто Рку нешто лвцну у срце. Продавачица! Јао, се то за њега мора свршити са неком несреНом.

Мушкарац је захвалио, узео жену и одвео је своме дому. Али после три дана појавио се он . понова: — Узми ову жену натраг, она ми трује живот. Она тороче толико да ми глава бучи, она стално хоће да се само њој обра^а пажња, прави ми сцене за сваку ситнМцу, не да ми ни тренутка мира. Ја не могу живети с њом и враћам је теби који си је овакву створио. Кад то рече, човек остави жену богу и оде. Али после три дана опет дође. — Велики Тварши! рече он. Откако живим без жене, мој живот личи на велику пустињу коју си створио. С тугом се увек сећам како је она певала и играла, како ме је умиљато погледала испод својих дугих трепавица, како ме је омамљивала слатким гласом. Њен смех је звучао као музика. Било је толико пријатно гледати је и тако слатко пригрлити је1 Молим те, велики Боже, врати ми је. И Бог му услиши молбу — и мушкарац опет одведе жену. Прођоше опет три дана, а муж се поново јави, водећи жену за руку. — Ја не могу више живети С њом! узвикну он љутито Богу. То раскалашно створење ствара ми сувише брига и непријатности. Узми је натраг, велики Тварши, и буди уверен да више нећу доћи по њу. Али Бог на то одговори: — Знам да Кеш опет доКи. Ти не можеш живети с њом лако, али ти је још теже живети без ње. Узми је и ради шта знаш. Мушкарац остаде дубоко замишљен. — Шта да радим? питао се он брижно. И то питање стоји пред њим и дан дањи, |ер — њему је заиста тешко живети са женом, а без ње му живети није лако, него још и теже... , ...Тако је учио велики Будв. |] г ' "

о