Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Трезвењан на отсуству

■ Кано, зар ти претседник трезвењачие лиге, па пијеш! Знаш, ја сам сада на отсуству!

тетка дала купила неки купус и данас хтела да меце у буле али се несто сполецкала с теца Еелу и он јој казо да је лења буба а она поцела да га гађа скупус па сглавицу потрефила у Огледало и све лазбила па сад не Сме диде куци и спава код нас јелбо она казе да је Он све клив а блате и јесте клив јелбо је лазмазијо и сад она командује а он слуса ко цуле и Не сме ни да писне а тако Је исто и Код цика мисе доктола и Тамо длзи команду Тетка симка која дигла ајку на Батајку па лади ста оце а онај соња само цути и не види како пела секлетал носи његов зимски капут и каљаце, ♦ тако је свуда Само мој тата није Тео да тлпи зато сад сам кува луцак и пеле судове јелбо ниједна девојка неце да остане код нас, због тате ето свуда завуце нос и у све се меса а блате код нас долазе много гости Па сад када је зима тлеба да се цисте две собе и лозе две фулуне а то је много теско јелбо мола да буде топло а длва мола да се стеде па нико не мозе да удеси јелбо се Тата после деле ко луд и казе да неко кладе тата ми Јопет узео учитељицу вл Ова лузна и матола па по цео дан седи самном и Све ме несто запиткује. а Ја јој казем диде код

вас јовица

ж

Сиромах певач

— Његов глас је једино његово имање. , — Ако, сиромгштво није мана.

'Јо.ак

тате ал она неце јелбо је тата отело плексиноц када је она досла код њега плед золу да тлази аспилина Па сам моло да је слазем како се у њу заљубијо Видоје татин секлетал и Она се сад По цео дан дотелује и мазе а ја Сам милан и не молам дуцим Али ако је видоје отела ја цу јопет да заглавим длуге новости нема само смо клали свињу, али била млсава па је Тата љут и казе да га тлипут скупље коста него да је Купио негде испод луке ал је Јопет било фино ја сам зглабијо велико палце сланине и плодао сам този касапину Па сам добло заладијо

Негде постоје нарочити бирои у којима стручњаци одређују деци професију у будућем животу на основу њихових способности. То би требало да се уведе код нас па се не би догодило да извесни родитељи муче своју децу са физиком и другим предметима када њима иду од руке трговина, спорт или рецимо кафана. А потрефи се и неко дете уметнички надахнуто. У нашем друштву најбоље би се рентирала хипнотизерска професија. Чак , Ж ЈЕДИНИ НАЧИН

— Јеси ли чуо да Ђокица више не пије) — Шта кажеш! А кад Је умро! Ж Као обично Мајстор Перина жена тужила се да нема апетита и да је боли стомак. Лекар је прегледа и тражи да исплази језик, а мајсторица стегла уснице и само јој врх од језика вири. Мајстор Пера је гледа па викн)(_: — Шта се ту цифраш пред, доктором! Пружај тај језик као што радиш кад смо сами.

било потребно да се отвори нарочита школа за хипнотизере. Наравно, примали би се само способни и даровити ђаци. И, замислите, како би то било дивно. Дође спекулант код хипнотизера и понуди му неку робу по скупој цени а хипнотизер само упре поглед у спекуланта и убеди га да је робу платио. Спекулант оде задовољан а човеку остану и паре и роба. Хипноза би нарочито била потребна због жена јер само хипнотизер са њима може да изађе на крај. Рецимо жена изјави да више не може да носи једну хаљину и да сањом не може ићи по славама а муж је тек хипнотише да јој нека офуцана порхетска реформа дивно стоји и она тако крене по славама не обазирући се на зачуђане и подсмешљиве погледе других жена. Највише би се хипноза користила Код фино женских ствари и у љубави. Удвара се човек некој лепотици, ноге поломи за њом а она не гледа њега већ се зацопала у неког лафа са корзоа. Ако је тај човек хипнотизер он је хипнотише да шкартира онога лафа и да се определи за њега. Па чак и у случају ако се у пракси утврди да је лепотица прави ђаво, хипнотизер увек има могућ.ности да је понова хипнотише и наговори да се заљуби у другога. А за дугове је хипноза права згода јер чим дође рок меници или облигацији хипнотизер оде код повериоца и убеди га да је меница плаћена па је овај исцепа. И све тако у томе тону па хипнотизер уопште не би имао дуга. Још згодније би било за ширење вести. Хипнотизер би могао да хи.нотише цело друштво и да га убеди да поверује у некакву глупост. У овом погледу хипноза би била и опасна ал зато и написах ове редове јер изгледа

да су многи суграђани хипнотисани па верују у све што им хип нотизер дошапне. А када се утврди да вест није тачна онда ти хипнотисани плаћају цехове. ж I Она би „нупила"

— Драги, Тошо, шта да ти кулим за рођен-дан! — Ништа, душице; немам новаца. . ж Комчимент

ЈовановићевА су прослављали сребрну свадеу. Он гледа жену љубазно и ужативши је за руку добаци: — Знаш, жено, шта ми се највише свидело у нашем браку и шта ми је причинило највеће задовољство? , — Не знам, матори. — Да си* самном у браку толико година, као што сам ја с тобом! ДВА МЕРИЛА — Колико часова требате да насликг.те моју ћерку? — Двадесет и четири. — А, ако и ја присуствујем?

ИЕСПОРАЗУМ Његова искреност Џ5-иће& тмтамшт проблем монре браће

Имате ли пиџаму! Не, већ запалење слелог црова!

— Зашто нисте дошли јуче на вечеру, када смо вас писмено позвали? — Верујте, госпођо, нисам нимало био гладан... — Па, добро, не долази се на вечеру само ради глади— Признаћу вам искрено: нисам био ни жедан... ж — Како послови? — Наопако иде, брате. Ето, малочас сам изгубио златну табакеРУ- — Штета. Сигурно вам је био пробушен џеп. — Не. На моју несре*,у, човек коме је испала из џопо чуо је да је нешто пало, окренуо се и подигао Је.

Господин Јовић позвао је адвоката да му напише тестамент: Сваком добротворном друштву оставља по сто хиљада, а сваком сестрићу пола милиона. — Зар сте ви тако богати? — пита га нотар. — Нисам, али хоку да виде како имам добро срце. Јлспсвљу&ивм лала Лали дошли гости из Кикинде на ручак. Лала спремио што је најбоље имао и угостио госте. Кад су се ови после ручка спремили да оду, удари киша па нису могли да пођу. Цело после подне киша ни]е престајала, те |е Лала морао да гостима понуди аечеру и конак. Сутрадан киша је такође јако падала, па је Лала морао да спреми ручак ча госте. После „ручка он изиђе у двориште, погледа у небо из ког |е лила киша и завапи: — О мај, Господе, зар ти ниси никад имк> госте?

— Госпођо, ко |е од нас двоЈице ваш муж!