Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

НАРОДНБ ПЕСМЕУ СЛИЦИ -г

Јесен стиже...

ИЗ ЈЕДНОГ ПИСМА ... Шаљем ти једну своју најнрвију слику. Мајстор и(е савршено добро израдио, али каже да ми очи нису добро испале, па ћемо морати да поновимо позу у суботу, кад не буде било посете у атељеу... САВРЕМЕНО — Појео сам и спаваћу собу и трпезарију и кујну и... све што се у кући затекло. — Несрећниче, па ти си неки нови. Пера-ждера!? Како си могао све то прогутати!? — Па уситнио сам у: брашно, маст, кромпир, лук и т. д.

Рапорт Аце спекуланта

Сама чуда на том свсту Као муња на магнету Ко од муње буде бржи Може разум да одржи Ф А ко није те брзине Стигне да од чуда зиис Таман уста он да склопи Већ га друго чудо шопи ' • Ја видим без тглескопа Ко другоме Јаму копа А тим спортом сви се баве Свуда само рупе праве • На све стране рупе, манте За несрећне спекуланте Они дрхте сви од страха Због ужасннх параграфа • Ако ти је кеса пуна Онда бато креч и вуиа

А када ти кеса празна По глави те лупи казна • Али ваљда због ризика Сад тргује сва публика А то за нас кризу значи Понестали потрошачи • Опет нека је Богу хвала Мени тазе пара пала Годпна Је била родиа На све стране роба згодна • Па послови нису лоши Навико Је свет да троши Па купуЈе све од реда Паре даЈе а не гледа • Нс сме човек ла се жали Јср се лако сад подвали Много посла, мало рада На све стране пара пада.

НЕДЕЉА, 28 новембра У кафани седи повеНе друштво и - сви пију кафу. 1 о "У ЈезбоггаздаДуш &

УТОРАК. 30 новембра

■Чио-тд

ка, који је грезвењак. па ие да кап алкохола у свсме друштву. А он обично плаћа па ку људи угађају. Мира рентиЈер седи за засебним столоч и стално нешто добацује. — Немо бре да сметаш веЛ шљемај ту ракичину — подвикну чу газда Душко. Од ракије иећеш видети вајдеI — Вала ја сам видео зато ]е и пијем — одговара Мира и наређује келнеру: Још једну горку"1 — Како ти је ракија могла донети вајду? — чуди се Тоза фармацајт. МоЈ пријатељ Славко, судија, прича ми за један случај из своје праксе који му се јутрос догодио. Дошао ја тачно у осам — почео он — и ћретурам по актима па виднм да један шустер одговара што Је тукао своју жену. Наредих момку да доведе оптуженог. Уђе Један сгарији човек, скром но обучен Прочитах му тужбу и упитах да ли је разумео. — Јесам — вели он. — Па зар те није срамота корим га ја — да тучеш своју жену и то на спавању. — Видо би Ја вас г. судија да

ли би смели пред моЈом Гином Па ето како! Да мој данаш- да зинвте к а д је будиа. Ома оспе да гађа са калупом па све у цименту„ њи таст Сотир није био пиЈаи као чајка никад ми не би дао своју кћер и ја бих и данас био фацирани глумац а овако сам газда — одговори Мира и истресе полиН. ПОНЕДЕЉАК, 29 новембра — Ју, што су ови просјами безобразни, жали ми се ча пијаци госпа

1000

СРЕДА, 1 децембра Отишао Ја у Једно оближње место ' * да купчм Нурку за славу. Пуно Београђана у возу а исто тако и на пиЈаци па ми изгледа да сам на неком београдСтевка, лепа удо- ском трГ у ј у С ретох и госпа Ви-

вица са мансарде преко пута. — Шта Је било. по Богу? питам Ја са учешНем а она ми исприча: — Идем малопре улицом а једна баба засела и богоради: У• делите меОи бедној... Застанем и погледам у ташну а тамо само хиљадарка. ј — Немам сестро ситно Имам само једну хиљадарку, велим ја. И замислите шта ми она каже — Шта? — Вели, доста ми је за данас јер петком иде слабо посао^Безобразница Хиљарадку дневно!? — Па није лапо просити госпо Стевка. Ви сигурно не би ни за три чучали у блату цео дан — велим ја да ;> умирим а она само љутито окрете леђа.

ду, моју комшику и она се залепи за мене па не миче. — Бар Аеге ми помоћи да уђем у воз — вели она. Стигосмо и до места где се продаје живина и она узе да погађа један пар Нурана. Загледала их са свих страна, отварала кљунове, ширила крила и најзад упита шта стају. Једна старија сељанка рече цену. — Ју, то Је папрено — узвикиу Вида, — може ли јевтиније? — Ни гроша — одговара сељанка и хоЛе да узме ћурке, али госпа Вида не попушта. — А да ли су младе? — Вала када си дошла биле су младе али док се иагодимо остареће сигурно — подвикну јоЈ сељанка и оте ћурке.

ЧЕТВРТАК, 2 децембра Сретнем на улипч господин Виту.азвоката и маторог момка, који је гоцннама становао код једне успијмше у Савамали. Срдачно га поздравих и упитах: — Како сте г. Вито? Шта радите? — Добро сам! Хвала на питању: — А како Је ваша газдарица? — Одлично! Удала се ових дана! — Удала се! — узвикну ја. Хвала Богу. А за кога се удала та вештииа? — За мене — одговара Вита тихо. Ја киднух, без поздрава, проклињући своју брзоплетост... СУБОТА, 4 децембра Дапас Ваведење па одем у цркну. Таман да се сагнем да упалим све Лу када неко днрну по рамену. Окренем се а предампом Сава бивши адвокат, наторна пијаница и шворцер. — Дај ми богати хиљарадку на зајам Идем на једну славу па ми треба за цвеће. Ја се наљутих. — Докле ћеш богати ти са тим пумпањем Шта би ти радио да сн милионер. — Море ја бих лако али шта би милионер радио да Је на мом месту — одговори Сава. Видех да ми нема спаса па исповртах хиљадпрку сигуран да је више нећу видети. ПЕТАК, 3 деиембра У једном друштву, где се ја случаЈно затекох, повео се разговор о браку. Чула су оазна мишљења па између осталогТа са галантериста каже: — Море у браку је опет боље. Погледај сваког иаторог

момка како шзгледа. Као да Је испао из брзо воза. — Ти 70 говорнш због госпа Сиде — добаци му Јоца агроном. Уствари нежењеии желе оно исто што и жењеии алп то се у животу ие може наћи .Ј — А шта то? — заграјаше сви у глас. — И једни и други желе ла им Бог или судбина дају мепе, добре и богате жене ази то троје се никад не налази. Зато се ја нисам и оженио — рече Јоца

Тук на лук Затекао Чика Стојадин малог Боба на својој кајсији, па, у жељи да га примами да се скине с кајсије, позвао га: — Бобе, сиђи доле, д» ти кажем нешто. То треба да знаш... — Хвала, Чика-Стојадине! Ов^ко мала деца као ја не морају знати све оно што знате ви одрасли! Наши шегрти У тр&мвају седн шегрт и непрестано брише нос рукавом, не обазирући се на оштре погледе једног постаријег господина пре ко пута себе. — Мали, им^ш ли ти марамицу? — упита га господин. — Имам, господине, али је не позајмљујем слинавцима! отсече шегрт као из рукава.

Спцииски еписрал* Када дођу ст«р« мане Не помаже чак нм Бана Све мде на зор1 За футбалске многе кехд« Треба да се траже жњеада И ту пежи чаор!

<. 13 с» као ква ће за в-

ж ШТИМОВАНО Б.С.К. је победио СЈС. 1:0 а то је таман тцлико сац порасте интересовање аа дућу утакмицу а исто тако и да бело-црвени падну на дно табеле. Ж ЗБОГ ФИРМЕ „Витез" је почб) да макља све од реда пошто сматра да је крај. н>е време да не брука фирму. Али зато се Обилић осрамоти. Али није ни чудо. Оматорио је. •К БОЉИ ВЕЦА НЕГО БАНЕ „Јединство" је победило ■ „Слогу" са 6:2. То је како се „зелени" хвале, резултат чика Вецине школе који није стручн>ак само за коњарство веК и за футбал.

ТО СУ НАУМИЛИ

— А када се чика Аца умири разбићемо му и други прозор!

3 ) •