Bodljikavo prase

4 — —

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ДА СПАСЕ СИТУАЦИ/У У позоришту да.|е се преми1ера неког млалог пиеца. Ирви чин је прошао без одушевљења пу блике. Јелва ее чуо по не>«и аплауз. Други чин је наишао на још хладни.ш при|ем. За време паузе после другог чина један критичар добаКи днректору позоришта у пролазу: — Имам сја.|ну илеју,, како да спасете ситуаии.|у... — На који начин? — Па |едноставнп играјге тре ћи чин из Једног другог комада Ж СЛЕП'Ц — Ви сте лажни слепац, ја то знам!... каже један господин просјаку. — Кад видич такву главу као што је ваша, заиста жалим што нисам слеп!... одговори му овај. ж РЕТКО ПОШТЕЊЕ Неко је нудио пса на продају. Купац га пита: — Ама да ли је овај ваш пас веран и по(итен? —Савршено веран и поштен! Можете му слободно и новчаник набити на њушку, па вам ни паре неће узети! Ж КО МУ ВЕРУЈЕ На улици се играло лопте неколико дечака. Нехотице један од њих баци лопту у излог и разби га. Дечак се даде у бекство али га трговац достиже и повика му: — Шта си то учинио, неваљалче? Знаш ли ти да ћеш стакло морати да платиш? — Знамј — Па зашто онда бежиш кад знаш? — Журим се кући по новац. ж погодио — А колико сте вас двоје у браку, упита неко млади пар посетилаца. Муж: — Нема још година. Жена: — А зар се то не примећује? т— Па држите муф у крилу госпођо! ЛАЛИНО ПОДНЕ Лала долази напит око 5 попсЈдне са друговима. Жена га сусреће: „А зар се сад долази на ручак?" — Кад ја дођем онда је подне одговара Лала. ✓'ч — Јоцо, уста су ти прљава, па иди да са умијеш. — Ја мислим да су то бркови који ми ничу мвма, речв мали лењивац.

Мпого сам писао у животу али }ош никад нисам имао овако тешку рубрику. Шаљив је лист па треба написати нешто шаљи■ во а чич се тако нешто пише човек мора да замери по неком јер наш свет воли да се шали — али само на туђ рачун. Па и ја иисам сраскида да се нашалим иа туђ рачун јер лакше видети у туНвм оку тр^нку иего у евом — греду. Највише ми боду очи н аше даме, које ии за живог Бога не би пустиле сељанку или раднииу у собу ак амо ли у салон, њима смрди сиротиња и скромност али су оне зато против „покварености и неправде" у нашем друштву па зато симпатишу левичарима. Пуна су им уста лепих речи и фраза о једнакости и правди али зато оне не дозвољавају да служавка добкје повишицу а још мање да искористи свој недељии одмор. Неки числе да то долази отуда што се тим нашим нондепкаиа допада теорија о слободној љубави коју заступају левичарц алц ја скромно мислим да је по среди мода јер те наше почодарке одавно су спровеле у праксу теорију о слободној љубави и несметано држе и мењају пријагеље на очиглед целога света. Али треба наћи тему за разговор, треба бити интересантан и зато и те наше даме, које нису прочитале ниједну књигу, које не знају ништа под милим Богом осим умегности шмин кања, покера, ремија и адреса монденских кројача и кројачица, Ф ХЕНТОР И ЊЕГОВА &шп*ино.

— Од како долазе гослода из аароши да иас сликају, овај наш мали |е постао страшио уображен.

Професор Плмстњаноаић прича своЈоЈ жени: — Знаш ли Еулијз што сам имао диван сан! Кашао сам се у старом Риму, а Цкцирон и Цезар су моји ђаци. Са задовољством сам обојмци дао слабу оцему кз латинског!

— Нако ти је ташта, Перо! — Није добро. Она се боји да *е умрети, а ја се бојим да ће остати, па' зло са сваке сгране! ,

— Ето, ти опет седиш по цео дан у еоби и читаш љубавне романе. — Не, тата, напротив, ова књига говори о Једном брачном пару.

Б О- д/Јо . и • к.о>* .Л

ПО НУМЕРИ ЦЕНИ СНАГУ Један мали дечко улази у пуцерај и каже: — Тата се веома љути што сте послали кући прљаве крагне и поручује вам да ће доћи овамо и да ће вас премлатити... — Који број крагне носи твој тата? — упита власник пуцераја, — 36. — Но, онда му поручи нека само дође.

они које хоће ауто, салопе, излете на Ривнјеру и томе слично, претпостављају онај чудаи оркестар којм свира по слуху све оно што изгледа романтично а необичио. Ретко коЈа 4п њих да уме да умеси хлеб и скува честит ручак али зато имају у малрн прсту цвлу светску ситуаиију и све вести. Знају све из прве руке јер би свака од тих дама била јако несретна аа на неком журу или слави не буде у могућности да саопшти неку новост. Оне свуда траже емоцију, у спорту, уиетности и шетњи, оне саме ништа не раде, да помогну својим ближњим али зато критикују све и сваког јер сматрају да је то најл$кше а осим тога у моди је. А мода је важнија од свега другог јер када се не чогу истицати аеродинамичном линијом својих коза или крзном од бизона онда те монденке мора да буду левичарке пошто мисле да су тако интересантне. ' Ж Много добар човек — Ма, Бога ти, Симо, реци ми поштено: је ли Вићентије, онако, знаш добар човек? Ти га боље познајеш од мене, а потребно ми је знати о њеиу нешто сигурно. — Вићентије, велиш? Како да није! Много добар човек: ако ти пљуне у авлију све ће ти кокоши поцркати! ж — Учитрљ пита: Зашто су ри~бе неме? Деца не одговарају. — Промислите мало, храбри их •* учитељ. — Е, господине, покушајта Ви да говорите када вам је глава под водом — одговори најзад један малишан.

Станодавка младићу који жели да узме собу: — Имате ли пса, мачку, канаринку, радио, гламофон... — Немам, али се впак плашим да мн нећете моћи издати став. ' — Зашто? Зато што имам једно налив перо, које шкрипи за време писања .