Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ОТДЉИН ВИЧЕ: Када су ортаци били код Стаљина Било добро мезе, напили се вина И Черчил је онда обећо свечано Да {.е на Европу да удари рано И чим кући стигне наредиће смесга Да се искрцају на »три-четир месга« Од тада је прошло једва месец дана Черчил се не сећа више Техерана Друге су га бриге и јади притисли На други фронт више чича и не мисли Апи Стаљин памти јер му треба спреме Па Черчилу Јавља да Је дошло време А тај чиле знаде вредност обеЂања Па Стаљину пева и лепо се клања А од другог фронта ни помена нема Јер енглеска војска тек се за рат спрема А да гине, неће, то јој није хитно Зато су Стаљина израдили ситно Па му абер шаљу апи на два точка »Другог фронта биће кад засвира квочкак. ♦ Чивути и Тито хоће с мртве тачке Па акцију воде — али наопачке И због комунизма, те ЈевреЈске моде Они само неку попитику воде Направили владу ал' од комесара Тито код Енглеза посло »поклисараи Па је сада ноту упутио нЈву

СПОЉНИ ПРЕГЛ ДОШО РОК - ЧЕРЧИЛ Њихов сан

ЈевреЈмн из Вол Стрита: — Пјилонимо се иашсм Богу — златном телету за коЈег смо се увем борилм!

Е Д КАЖЕ: АМА ЈОК!

И признање хоће и Још у готову Хоке чова прво да се баш залеби Па онда да крене да Србе истреби Зато »равноправност« неку пропагиро А »Устав« је цео од Москве копиро На каирску владу надао Је »ииу Па неће ни Краља хоће републику У којоЈ ће Срби попут бедног цреа Да чицуте служе и цепаЈу дрва А сви што су Србе, убијали, клали Биће комесари или бар маршали Та мафија хтела са Србима борбу Ап' ће себи сама да запржи чорбу Срби ће се сплести сви у венац Једаи Доживе^е Тито крај мучан и бедан Није ова земља ничиЈа прћиЈа За борбу је спремна цела ШумадиЈа Јосип Броз је хтео СрбиЈу да смпави Ал' зато *>е његов покрет да заглави. ♦ На бојишту мирно, врве само сплетке Свуд се кују лаже, фарба се без четке Са нервима борба потајно се води Подвала м каллиш опет су у моди Са јужног4 фронта нема ништа ново Ортацима смета час оно, час ово Једног дана киша, другог дана 4стар Зато напредују сваки даи по метар Али зато брзо возе крај радија Ова офанзиа? њима боље прија.

ПРЕГ ЛЕ Ц С Т Б» А Н Е ШТАМПЕ

БЕЗ ЛО МУКЕ Лондон, децембра. — Посао око издавања »Устава«, који је иначе фах Јосефа Фишера званог у »Југословенству« Иван Рибар узели су на себе два тазе »уставотворца« Мошу ПиЈаде и Јосипа Броза који нису хтели да се много муче, веК су само прелисали бољшевички Устав. А пошто је то све што они раде обична шега, боље Је да су пустили Фишера да сврши посао пошто је он стручњак за Уставе, пунктације и »веродајницеа. ИО ЋЕ КОГА ДА ПОМОГНЕ! Москва, децембра. — У Техерану је постигнут споразум да Англо-Американци отворе западни фроит и тако помогну црвену армију. Ј Али чим се завршила конференција, Енглези већ ударили у друге жице. Сад они траже да Стаљин њих помо-

гне и предузме зимску офанзиву. Углавном, све се своди на то да Стаљин мора главом кроз зид. УСПЕШНА САРАДЊА Техеран, децембра. — Сарадња три »искрена« савезника: Стаљина, Рузвелта и Черчила успешно је васпостављена. Али не у рату. Не дај Боже! Она се састојала у заједничком раду »Скотланд Јарда«, »Г. П. У.« и Џи-мена који су отворили четворо очи да се ортацима не деси нека незгода. СЕФТЕ, ПА МУШКО Напуљ, децембра. 1 — Бадољова »војска« је стигла на фронт и одмах побрала прве »лаворике«. После прве борбе енглески жандарми су хватали »бадољовце« на

»Авијатичар Марк, црнац, постигао је 7 ваздушних »победа«, погодивши тешко 4 цркве и 3 болнице«.

— Господ те благословио, сине!

50 километара иза фронта. Они, ваљда, погрешили правац па сви јурнули у правцу Сицилије- Али се мора признати да су сви викали у глас: На Рим1 НАВАЛА СКАКАВАЦА Према писању листа »ЊуЈорк »ТаЈмс« абисикска влада изјавила Је британским властима да њихова земља не може више примнти јевреЈске емигранте. Енглеска вла да, која Је хтела да насели у Абисинију 100.000 јевреЈа, овластила Је свога претставника, да поништи ову одлуку абисинске владе. Хаиле СеласиЈе, ко)и носи титулу, »Лав Јуда« пребацио се над Је мислио да се може супротставити својим газдама. Вероватно |е уобразио да Је он »слободан владар«1 па може да одбије навалу скакаваца.

Ш/ШЖС

Занемео Пури*> Божа Пресела Је њему ложа Енглез тера сучиу А Пурић му сад не треба ТераЈу га сад од хлеба Као глуву иучку ♦ ШЕТАЛА СЕ ДВА ортака Од буџака до буџака Раде посо саоЈ Мазали су све без четие Правили су џабе сплетке Ко у песку ноЈ. ♦ У ПерсиЈи ортаци се срели Много хтели, много започели Ал' резултат био много лош Јер за ризик они слабо маре О зид главом треба да ударе Зато »три з« грош«! I

ГОСПОДАРИ МОРА Египатска штампа објављује кратку статистику, према којој четрдесет од сто извршених убистава и телесних озледа отпада на британске окупационе трупе. Од тога највећи део злочина долази на моралне деликте. Египатски муфтија, Шеик Абдул Могид Селим, поводом ове чињенице, изјавио је једном новинару: »Од када британски војници користе наше плаже, не може се ни један Египћанин, а још мање Египкака видети на овим плажама. После обећања »четири слободеа плутократија увек резервише за себе слободу да може тумачити ова обећања како јој кад треба. Зар овим није доказано да су Енглези на египтској обали Још увек »господари мора«?

ВЕЛИКА ПОЧАСТ »Тајмс« доноси вест да је Винстон Черчил именован почасним гра^анином града Денди-а, који је Черчил заступао у Доњем Дому од 1908 до 1922 године. Али одлука градског већа дошла је е једним гласом већине и зато је Черчил одбио ову почаст. Ваљда је нешто приметио да би још и ово било сувише почасти за к>ега? А можда се и застидио? НАЈТОПЛИЈИ ДОЧЕК ЊуЈорк, децембра. — РузвеЈТТ је дао изјаву лисгу »Лајф« да му је на путу по Оријенту прире^ен најсрдачнији дочек у Палестини где су се Јевреји топили од милине што могу са својим вођама Черчилом и Рузвелтом да попију по неки виски. До душе није био баш »по неки« јер се на тој вечери попило: 26 флаша вискија, 17 флаша шампања и 12 флаша коња^ка. О вину нема статистикет

видети!

СИКОРСКИ: —. Драги колега, надам се да ћемо се ском. Гј *