Bodljikavo prase

'■ БОДЉИКЛВО ПРАСВ

На лекарском прегледу ПИСМО МАЛОГ ШВИ1МЕ

Било је прекасно

Цици: Зл тебе је поред р^авих гтрана ово бомбардовање имало и једну згодацију. Све девојке иа Космајске улице су избегле, тако си сада сигурна да си не са/мо најекстравагантнија, ве*> и најлепша. Буби: Жалиш се да св сељаци буне што фарбаш косу оксигвном, и да прстом показују на тебе говоре+ни: ето зато смо пропали. Не секирај се, главно је да те сељанке не оговарају, а за сеп>аке ^е бити лако чим њихове Станојке буду набавиле оксиген. Уву^и^е они рогове. Умитељици Смиљи: Питаш ме како 'да предриблујеш надзорника јер ти ђаци слабо уче. Опробано сретство за умирење љути* надзорника је умиљат поглед и младо прасенце на ражњу. Тако су теоје претходнице добијале петице Јави ми да ли си успела. Белој: Направила си успех. Треба ти честитати. Од бомбоњере код Тате до примадоне велики је скок. Паметна си и на^Ки^еш ваљда мецену. Онда се лакше напредује. Мици: Алап ги вера Упрегла си Мишу и несме ни да мрдне од тебе. А он се јадник све отима: хо^у у Београд, хо^у у Београд. Само ти чврсто дрЈжи. Нека му послужитељи доносе пошту на потпис. Не мора да се излаже човек опасмости. Ради: Ка«о да ти кажем 7 Душко ти носи пртљаг, а Драган те снабдева цигаретама. Избор је заиста тежак. У данашњим временима незнам ни сама кога би изабрала. Не одбијај ни једног, а кад прође ова грмљавина лако Кеш се обојице ратосиљати. ж МЕЂУ ТРГОВЦИМА — Забога пријатељу освести се, твоја жена има четири љубавника... — Не мари ништа. Ја много више волим да учествујем са 20% у добром послу него са 100% у слабом. • • • — Како је Милица? — Врло променљиво. Прво је била несреКно заљубљена, затим сре^но верена. Доцније сре♦нно удата. А сада среКно разведена. КЕЛНЕРСИА ФИЛОЗОФИЈА — у кафани гост лоручује супу. Ка/» је почео да једе на^е у њој муву. — Келнер, иАшао сам у супм |^ртву муву. — Шта, мртву муву у супи? Утешите се, то )е сасвим природио. Једном сви морамо умрети. Одврати келнер. ЛАКО ЈЕ ЊОЈ Лекар каже болесници: Забрањујем вам свако иитимиије приближавање вашем мужу. — То ми |е свеједно... Имлм љубавиика.

Лекарски преглед војника. Поднаредник наређује: — Сваки нека се свуче. Немо' да долазите обучени! На вратима собе'ипак се појављује један војник потпуно обучен. Поднаредник беони: — Шта сам наредио, тикване! Свлачи се. Не мож госин докгор да те прегледа кроз одело. —■ Али, поднаредниче... — Не говори!.. Мало касније ис;ти војник улај и код лекара потпуно го. — Шта те боли? упита га лекар. — Око, господине докторе. џ • џ Вратио се један сеоски омладинац са курса у Немачкој и прича својим земљацима шта је све видео. Они врте главом, чуде се и верују у све приче омладинчеве. Тако поред осталог омладинац им каже: — Е вала, људи, пос' му љубим, у Минхену сам видео једну књигу какве нигде нема. Ту ти је свака ствар на овом белом свету записана. Зваше се »вертербух«. Е вала, неКу прежалити што је нисам купио. ЦИГАИИН ПРЕД ВЕШАЛИМА Водили Циганина на вешање Цигани-н поср^е, а његов брат тужно гледа поворку и муца: — Што га, бре, водите кад нема вољу д'иде? — Е, Циго, нема он, али славни суд има вољу, рече спроводник. — Па водите, онда, славни суд, кад му је баш воља, одврати Циганин. Ланас V беогладу не мозес заладнти нн пет пала. Сви су стисли па казу цувају беле пале за цлне дане, а Ла им казем зал ово нису цлни дани. Моле како нису да нлњи не могу бити. Л1огу, могу казе један цика а Они узели да га глде сто баксузила. Ето плосле Суботе седимо плед лагумом, плнцамо и цекамо Кад одједном залалмасе. ја сав плетлно мислим Ето их долазе. Оно није било, вец цудна нека појава. Велика салена дуга око сунна. Зива згода да се полемисе, а ја Сам им леко да не показују луком, јел це им испасти зуби. Неки лекосе да це им испасти зуби од ове хлане сто једемо. Ледиа баба пе леци: Ето, зал не видите. неце нас висе бомбалдовати, види се Лепо, и то V лазним бојама. Моле каквим бојама, казе један дебељко, то је знак да це нас све зиве побити па да цемо се посвегити. Моле људи, не будалите, ка-

Немогуће

зе неки еталап. То Је знак да це летина бити лодна. Јос како је лодна, повикасе сви. јос једно овакво лето и Ко плезиви на Здлавље му. Онда су се јавили јос неки и тумаиили којеста, а у то Је досло Подне и неко Је пледлозио Овим плолоцима после Хлиста да иду да једу... Никако ми се не Допада налед ба да ђаци наставе Сколу. Али ниста не малр. Наледба је наледба, али воло Бих да знам ко ие да плонађе мога Дису кад ни он сам незна у коме је Селу. Уосталом за мене нема везе, Јел Ја сам књиге плодо Јос пле бомбалдовања- Сазно саи) неке ствали о госпа Јели којој Је муз вец одавно нз путу, али Ја сам фел па сам отисо и леко ЈоЈ ла цу писати Пласету. она ме Је молила да је не блукам, али слабо би Јој то помогло да ми није поклонила пет иљадалки да цутим. вас Јовипа.

— Знам Један виц — мастан! — Мастан, сада)! Немогуће...

Буквално схватио Ђокица: Мамице, ти си пре него што си се удала била спортискин>а? Маиа: Нисам, сине, ни знала за спорт. Ђокица: Па кад сам био пре неки дан кол тетке она каже да си много јурцала пре него штст си се удала. Ж 3 а 6 у н а — Смем ли Вам претставрти, госпођо, мога пријатеља Јовановића? Он провео скоро седам го дииа на Канарским острвима. — О каква част! Надам се да је господин тамо научио добро да пева.

— Да, мо) младићу, требапа |е десет година дон сам отнрио, да немам баш никаквог дара за спикање. — Па јеси пи бар онда престао сликати) — Ке... Било је већ прекасно. Ве* сам одавна био постао спаван. пошта

ДВОЗИЦУ УНЕСРЕЋИЛА...

— Кажеш да |е Гордана двоЈицу довела до лудила. Како то| — 1едноме |о дала корпу, а за другога со удала.

Бившем премијеру: Таман ти решио, да се заузмеш за Србе, а сжо одлете сам у бубањ. Не вреди се секирати, удружи се са осталим »бившим«, па играјте лепо покер. Видите да вас и онако нико ништа не пита. Рајтеру: Доказао си да кмаш бол>е инструкције од наше Д»». рекције железница. До сада смо знали да се београдска ж»лезничка станица налази на Пашином Брду.. Сада си нас бар то научио. Наивку: До сада си веровао' да су нам и поред свега пријателл. Тврдио си не+.е нас они радним даном. НеКе нас они кад је облачно. Они Ке само војне циљева. Интересује нас само шта ћеш сада наћи да причаш. Радмо Мнлеви: Жао нам је што су вам се сарадници разбегли по оној народној: Мили моји куд који. Причекај ипак, кад прође прва "забуна прибра^е се, и онда кв ти слати још фантастичнијв вести. Само не гаранту)емо да Кетв ммати слушалаца као и раније. Војину: Чули смо да сн у Обреновцу отворио 'школу за мллде спортисте. Као први предмет увео си испијање шприцера на више начина, којв си сам изумео. Настави тако, кад то буду научили, лако им је после давати голове. Лепом Миши: Чујемо Да се љутиш што ти овако отворА^о одговарамо. Али шта Кеш? Проналазачи се морају поштовати. Сазнали смо за твој најновији проналазак, пола чиновништва ради Јвдне недеље, а пола друге. Нема шта, лепа и практична идеја. Само што ти спадаш увек у онв друге. И то је практично, бар са твога гледишта. Милошу: Кад јо загудило отперјао си у стилу неког болеро танца, и оставио публику. Имао си право. Изгледа да Квмо овог лета и без тебе имати доста блпета. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: Штампари )а »Луча«, Кр. Наталијо бр. 100. Тел.: 21-771