Bodljikavo prase
19 двгует 1944
60ДП>ХКЛВ0 ПРЛСЕ
Јтрана ?
■&кЉз
*т^ ОЈое П Р || ЈЈ Ц
Неславан крај
Сећвм ее, некадв )е био пепог изгледа, додуше мало ексцентри. чног, са црвено-жутом комбинацијом. Лепо, поносно, охоло и стабилно је изгледао. И тако је у том стилу ишло неколико година. А онда је дошао крај. Осушио се, црвено жута комбинација избледела, почело нешто да му кркља у стомаку, а колена клецају, па клецају. Осећа он, ближи се крај, али хоће да истраје на свом послу. Он је јавни радник и о томе води строго рачуна. Па ипак, мој пријател. јв болестан, много болестан. Једног дана мора у санаторијум да лежи и прима инјекције уља за правилно функционисање зглобова, а за то време непрестано му чачкају по стомаку. — Како стоји са нашим јавчим радником, — питају људи. — Зната ли да имамо мало таквих?... — Болестан је, господо, — кажу лекари, — много је болестан, вли ми се надамо и чинимо све што јв у нашој моћи. — Молимо вас, —г вичу заи|Л тересовани, — све за њега, иначе пропадосмо!... Једног дана мисле да је здрав М пуштају гв из санаторијума. Он одлази на своје место. Срећан је м не буни се кад му од силног рдушевљења што га виде, стају чак и на реп. И то двојица, тројица па чак и петоро, ако су прва тројица добро расположена да их пусте. А мој пријатељ, јавни радник, добровољно прима све и трпи све. »Само нека се ради, вели он, па макар и ја мало трпео.ч Прави
<ллош уо.&рб-1 приџииежа правцати јавни радник! петорицом газио реп мог пријвЖивео, тако је, — виче јав- теља, пљуцка на овог јавног радно мнење и скаче му у стомак, ника. чи га по глави, мува по ребри- Мој пријатељ стоји на шинама ма и срећно се осећа што има и има тужно сентименталнв очи. тако неко добар да о њима води Личи на краву која овог тренутрачуна. О њима и њиховом здра- ка очекује среКан догађај. За то ВЉ У- време чачкају га по стомаку, јер И то је ишло тако неколико болује од хроничне болести. У пута. А онда, закркљало је опет санаторијум га више не воде. Без нешто у стомаку, а колена, ко- вредно је. Дотрајао је. лена клецаЈу, па клецају. Само кад му неко на реп стаМој пријатељ не може даље. не и при томе дискретно илм инСтаје и ^ути. Сви су изненађени. дискретно пљуне на њега, он реШта је с њим? Зашто стоји? Зар зигнирано застење: он, јавни радник, па тако? Зар он »Сик транзит«. да их изневери на пола пута, баш Мој пријатељ, трамвајска кола онда кад је требало превалити број 10, болестан је, много боузбрдицу и кад се очекивала ње- лестан. Пре неколико дана скигова обилна помоћ? нули су га са пруге број »десет« — Старкеља, — виче један. и бацили у старо гвожђе. — Ах, ах, да сам знао, — јет -Л" ко додаје други.
— Пих, и старци су ми за ову службу. Зар не видите да &е сада да испусти? И ко ме натера да се вежем за њега? — констатује једна млада дама. — Бестрага му глава и ко те послао овамо, — вели продавац новина и упорно му виси на репу. »Сик транзит«, мисли мој пријатељ, иначе јавни радник. За то време стиже помоћ. Опет инјекције, чачкање по стомаку. И он креке. Превалио је и тешку узбрдицу на своме путу заједно са онима који су га до малопре грдили. Најзад циљ. — Што га не баците у старо гвожђе? — пита један, скидајуКи се са рамена мог доброг пријатеља. А други, који је досада са још
— Зашто тако непристојно мљацнаш лри јелу, ти свињо!
позоришп
Како смо се и надали, Јоца Таник је ишчезао из Београда у виду ластиног репа.
Аца ЦветкопиН, према писању Новог Времена, сам је себи разбио нос.
Миша, шеф пропаганде V Народном позорчшту, ппслао нам је следећу исм>авк\: „Није истина да је истина да со репертоар на. родног позоришта ледељно накнадно мења седам пута. него /е напротив истина да није истина, да се репертоар народног позорншта недељно наннадно нења седам пута. С поштовањем, Ми ша „Реклама".
Различита схватања
Отац: — Са тако рђавим оцеиама, док сам био ђак, не би! смео изаћи пред родитеље. Тзокица: — Бре тата, ала си тм био иека кукавица!
Кад је човек у малеру
Мика ЦуциК |ури стално ло »централама«. Увек иешто тражи. Почао од електричне, наставио са кожном, па са текстилном, па са хемиском. Ишао и у сточну, гвож ђарску, винарску... Обиграо цео Београд. Централе, то су његоаа слабост. Прозвали га «Мика Централа«. Али, поред целе те јурњаае, добио на коцку једну улазницу»Централе за хумор«! Тешко |с уздахнуо. Ипак, ломирио се са судбином и ренао: — Боље ишта мего иишта! Матнуо улазницу у уел м отилао да гледа комад.
Весши со Таш-Мацана ... ЈОШ УВЕК СТАРА ПЕСМА
Још увек, крај она четири стола на Таш-Мајдану чује се стара песма: „Врти се врти, коловрате мој, док ти не кажем, коловрате стој..." Кад „коловрат" стане, онда паре згрне само један. * — 1 Може, важи, извол'те... Може важи, извол'те... — Све важи... — Извол'те, може, важи... — Изволт'е само... Иако су то веома пристој-
не речи, толико присто/не да се човек гане до с\за, ипак се 1едном играч у са Таш-Мајдана толико смучило, да /е потегао шаком и звизн уо по он\ тога пристојног господина. Смучило м\ се од те силне учтивости, тим више, што /е остао без пребијене паре. Фини господин није ништа рекао. Није ништа реагирао. Али, наставио је тврдоглаво даље: — Може, важи, извол'те„. \
Кад тамо, а позориште не ради1 Од муке, Мика |е лопмо мастионицу... Привредне вести Пошто |е, како изгледа коњским тркама кра), Веца Чохаџик променио |* још Једиом занат. Ои ја отаорио, како је познато, иаааиу на Цветиом тргу. Алм, углавном, остао је спортиста, пошто он и овај посао ради само из — спорта.
Учитељ: Перице, реци ии шта треба да радимо да нам руке буду увек чисте? Ученик: Ништа.
И ДЛсда СБ0Д,/У1ДИСПРЕМЛ » ципеив нипде немд •
изу.'изу!'вришти еоиуч што 6И14 овдл еве по^ои>д
реи,до зе окан тдтл; дд не буд,е више рхтп
ПОБЕГЛД 7Е ЧеГА МАИД џш ле страшан^низе шала
ОвД-Р ИЕЛЛО СЈДДД БИТИ И|АМЕ ААЧА СвОЈОЈ СВИГИ
е*Е>и поток, сзазна ствлР I! ДООАР ЗАНАОН-БОЖ7И ДАВ>^^
ИЗА неиог мллог БРЈДА тх, Т15РДА
пч и« грджи свепо грлек ,ВИНбТ*"ЗеЛ»ЧД ПРЈЧВК !
иупимо се брн«е сјчдзч погизон ти, аи40РО,гллпд.Д