Bogoslovlje

се сумњати, a уз то je њихов рад имао строгую контролу у личностима које су Исуоа својим очима гледале и својим ушима слушале. Очекивати je, дакле, да су нам јеванђелистн верно сачували и предали речи Исусове. И заиста, кад прочитамо и упоредимо речи и говоре Христове у синоптнчкнм јеванђелијима говори Исусови из четвртог јеванђелнјч немају својих паралела код синоптичара видимо, да су 7 нам јеванђелнсти речи и говоре Исусове сачували и предали, у главном, верно. Велимо: угл авн ом, јер има речи Исусових које не гласе једнако код сва три или код двојице снношич'ара; не гласе једнако чак ни онде, где би го безуветио очекнвалн. Ми н. пр. нмамо м о л и т в у Г о с п о д њ у, коју je Исус изговорио кад je своје ученике хтео да научи како да се моле Богу. Та би молитва морала гласити једнакр и код првог и код трећег јеванђелиста, што, међутим, није случзј. Код јсванђелкста Матеја (6, 9 —13) je ова молитва дудка, код јеванђелиста Луке (11, 2—4) краћа (по критичким издањима грчкога Новога Завета). Како je, дакле, Исус изговорио ову молитву стос установио тајну причешћа ср. Мат. 26, 26—-28; Map. 14, 22—24; Лук. 22, 19—20; 1 Кор. 11, 23—25. „Блаженства“ код (евангелиста Луке (6, 20 и д.) разлнкује се не само ио броју него и по садржини од блаженстава код јеванђелист* Матеја (5, 2—12); док се н. пр. код јеванђелнсп Матеја блаженима називају „сиромашни дусхом“, људн које je друштво презирало, jep je баш за њих, а не за „праведна" спрем.ъено царство небеско, назива Исус блаженима, по трећем јеванђелију, своје снромашне ученике, који сад гладују и плачу, алн ће имати богату накнаду за то. Одговор Исусов богатоме младићу гласи по првом јеванђелију (19, 17): „Шт о мепиташз адоб ро ? Један je добар!’’, по другом (10, 18) и трећем јеванђелију (18, 19) пак; „Што ме зовеш д о б р и м? Нико није добар осям једнога Бога”. Изгледа, да се автору првог јеванђелија одговор Исусов, у коме одбија од себе пазив „добрн”, који припада само Богу 7 , учинио незгодиим, па га мекьа у: „што ме питаш за добро?” Исус je по Мар. 10, 11; Лук. 16, 18 и 1 Кор. 7, 10 забранно развод брака не споменувши ни један изузетак; у Матејеву јеванђелнју .5, 32 и 19, 9 стоји рестрикција „осим за прељу 7 бу”. Ако je жена учинила прељубу, брак није «мало смисла одржаватн,

308

,Вогословље п