Bogoslovlje

predmetno odredjenje« (3). »Svako spoznanje ide za tim da shvati objekat kako je sam u sebi, nezavisno od spoznanja« (4). »Spoznaja uopće (a u užem smislu sud) znači dakle: shvaćanj.e оbj e к ta« (19). Аутор захтева с правом да се разликује »saznanje« ili spoznavanje (das Erkennen)« »kao psihička (jastvena) funkcija« од »спознаје« која je »cilj ili završetak saznanja« (5 ; исп. π 513 и д.). »Noetika ispituje тгije dηо s t spoznaje« (7, 41, 512 и д., 527 и д. 535). Зато се ноетика зове и материалном .логиком, за разлику од формалне логике пли диалектике, а зове се и kriteriologijom, epistemologijom, gnosiologijom (»a ne gnoseologija !«), aletologijom (41 и д., 512 и д.). »Noetika je onaj Dio logike, kojemu je zadaća da ispita svezu rnisljenja s predmetima« (41). Како нам већ сам у предговору вели, аутор je заступник »noetičkog objektivizma« и реализма. То je »stajalište objektivno-realističkog intelektualizma«, умереног одн. критичког реализма (XV, 54, 360 и д.). По њему се »mišljenje rnora prilagoditi empirïckoj zbiljnosti, a ne obratno. Opaženi su sadržaji »dati« našoj spoznajnoj receptivnosti, a nijesu od mišljenja postavljeni (gesetzt) ili prosto konstituirani« (16). То важи чак и за релације. »Relacije same nijesu proizvod psihičkili lunkcija, već je njihov proizvod samo opažanje postojećih relacija« (170. Исп. и 10 и д., 85 и д., 140 и д.). На супрот психологизму учи Ц. да су логичкп закони »sami ро sebi, t. j. ро svojoj svezi s predmetima tako sigurni i istiniti da ih iskus tVe η о opažanje ne može ni utvrdi t i ni оbог it i« (36). »Prema tome se naše gledište može označiti u smislu objektunstičke logike « (38). »Nase mišljeuje ide za tim da spoznajne sadržaje dovede u sklad s predmetima, pa zato se i opća pravila ili načela mišijenja osuivaju na objektivnim snošajima ili oblicima. Skolastička je logika objektivistička« (43 и д.). Задатак je skolasticke kritike »da dokaže metafizičku vrijednost logičkih uačela, t. j.« . . . »d a pred me t Iоgi ck i h nač e 1 a ni j e empiг isk о g ve ć t raus c eden tη о g оps e g a«. . . . »da sesadržaj logičkih nač eI a osni\ T a n a objektivnim sηоša ji m a (421 и д.). Међутпм,

Богословље