Bogoslovlje

I 185 ; Пар. 374, 461, 513, 524 Џ Хетинг. 406, 282, 341, 270; и др.). Исто тако доступа п с распоредом већих а особито наших одељака. Неке наслове из ових страних Апологетика ломи на два, три и впше одељака, дајући им нове наслове. Бива п обрнуто, да из два-три одељка једне од ових пом. Апологетика направи само један одељак у својој- Апологетици (Упор. Пар. -390—420 = Рожд. II 365—368 + 181—188; Пар. 566—578 = Хет. 343—351; Пар. 31—36 = Рожд. I 181—204; Пар. 459 —462 = Хетинг. 280 —286 ; Пар. 352 —362 = Хет. 385 394; и др.). У Хетингеровој Апологетици, после одељка о открив ењ у, долазе одељци : а) о хришћ. религији, б) о нехришћ. религијама, а код г. Паренте обрнуто. Г. Парента, узпмајући за ове своје одељке материјал из Хетингерове Апологетике, умеће један нов одељак (»Повесне рел. уопће«), али сада из Апологетике Рождественскога. Овај уметнути одељак чини почетак II дела (специјалног) Апологетике г. Паренте. Међутим, по својој садржини, природно му je место у првом, општем делу, како je то код Рождественоког. Сличив испреметаности и преиначавагьа наслова пма и у другим деловима. Пошто се писац није служио само једном аполог, системой при изради своје Апологетике, то je и разумљив хаос не само матери] ала него и самога плана његове Апологетике. Прављеље непотребних нових одсека и неприродно уметање пзмеђу Iьих других одсека, сецкање язвесних природних целина и њихово разбацање по разним, већим одсецима, дају oboj Апологетици само изглед једне системе. Када у I делу (Основна начела религ.) I одељка (сушт. и извори рел.) говори »о религији у опће« (I одсек) и о религији у ужем смислу« (И одсек), зашто се онда попово про ha на мете ствари (кад им je место овде) још два пута у другим, удаљенијим одељцима и одсецима? ! I и II одсек 111 одељка I дела (207 —262) и Ί одељак II дела Апологетике г. Паренте (309—320) треоа да дођу иапред, аникако после одељка о души и Б о г у и после одељка ооткри вењ у. Пли ипр., каква je била иотреоа, да се у мстим или разним одсецима, под разним насловима, о мстим стварима с истим скоро материјалом говори два и више пута? ! (Упор. §§ 12. и 15.; §§ 10, 14, 19 20; §§ 23, 28; и др.). Писац je уочио, да. je II део Апологетике Рождественское непотпун ; стога je за своју Апологетику највише материјала

Оцене и прикази