Bogoslovlje

сигурно, да оу и Хетпти хамитн, j ер су до сада обпчно увршћавани у пндоевропску азпјску грану. Многобројнп законскп прописи, којп tacite допуштају полпгамију (исп. на пр. Пон. Зак. 21, 15. 17, 17. п др.) не иду у прилог тврђењу пишчевом, да се брак са још једном женом у исто време склапао само у случају ако није било депе (26). Нетачно je да се молитва за столом не спомшье у Св. Писму (стр. 20.) jер исп. I. Сам. 9, 13. Пон. Зак./8, 10. а тешко да je оправдано и мипгьегье да je до забране одевања у одело другога пола (Пон. Зак. 22, 5.) дошло само због велике сличностп одела паганског верског обичаја, којп се вршио у предњој Азији, као у култу велике матере богова, Кибеле и Мае из Комбаба. Мало опширније угушта се писан у дискусију, да ли je постојало куповање жена код Јевреја и шта значи реч »mohar«. при чему сасвим тачно долази до резултата да куповања нпје било (29.), но нетачно je, да се тиме решава и Ос. 3, 2. (30.). Неосноваиа je тврдња да je брак са маћехом у Ст. Завету дозволен био (25.) ; против тога говори Лев. 18, 8. Пон. Зак. 23, 1 ; 27, 20 ; 22, 30. Забрана, да се свештеник не сме оженити распуштеницом. тешко да потиче отуда, што je законоцавцу био пред очима идеал неразрешивости брака (33.), него, узевши у обзир Пон. Зак. 24, 1. —4., изгледа да се распуштеница сматрала нечистом. Из Пон. Зак. 24, 1. не види се да закон тражи важан разлог за развод, да би на тај начин спречио лакоумне разводе (33.), јер, колико je познато, мушкарац je могао отпуститп своју жену за сваку ситницу : »ако му она не буде по воли и нађе на љојзи што год ружно« (П. Зак. 24, 1.). Дакле, није била потребна »нека кривица са женине стране« (33.). Спаљивањем се иије кажњавао само блуд свештеничке кћери и инцест (72.), jер исп. Пост. 38, 24. Да су роговп жртвенпка настали из »masseba«, каменнх ступова, који су стајали на жртвеницима (85.) смела je тврдња. Massebo су представ.ъале паганско божанство, и то беше један камени ступ, који je увок стајао скупа са Ašerom (дрвеннм колцем који je представљао божицу Ašeru или Astartu), дакле, од једие massebe не би могла настати 4 рога. У Mojcej. законодавству забрањују се »massebe» и »aššere«, па би апсурдно

158

Богослов.ъе