Bogoslovlje

модерних паучника . Jep друштво, како се млели у-тим круговпма, нема користи од принципа помагања и одржавања у животу слабих и непродуктивйих чланова. Тако се, у кратковидостп и безумној заслешьеностл, почео порлцати и сам принцип неповредљивости људскога жлвота тобож у корист некакве доблти ; почела се цстлцати опасна наклоност, да се Божанска заповест »не уби« пробије на евлма позицијама. На другој опет страни напред наведене речи Исуса Христа сматрају се за наставу и васпитање као апсолутне заповестп, које важе под свима околностиыа. У том смислу даје своје поуке и велики руски моралиста и философ Л. Н. Толстој. Он каже ; »Ma каква да ти се учини неправда и увреда, не противи се злу, нити ти сам кога суди, нити иди на суд ; не оптужуј никога судовпма, нити кажњавај « А у погледу на љубав према непријатељу каже*: »Нека вас туђини мрзе, нека нападају на вас, нека вас вређају, ви ипак добро гово. рите о њима, и чините им добро. Jep шта вреди, ако сте само према својим земљацима добрп ; тако су и сви други ... те отуд и бивају ратови« 1 . Хришћанско учење схвата се овде као проста негација природне врлине храбрости, а Христос као »човек вечите благости« 2 и праштања. II то се истине као образац за људске поступке у свима приликама. Али погрешно би се схватило учење Христово, ако би се пошло са тога становишта, да се ни у ком случају не треба противити злу и насиљу. Још погрешније би се опет упутпли и настава и васпитање, ако би се све у животу остављало судбини. Сам Исус Хри-стос није миелпо, да следбеници његовог учења остају пасивни и кад je реч о уклањању сметњи за реалпзовање идеја, за остварење Царства Божјег на земљи. »Не миелите« рекао je он »да сам дошао да донесем мир на земљу«. У овоме грешном свету мир може настатп само после борбе и ja »нисам дошао да донесем мир него мач« (Мат. 10, 34). Осим тога ни сам живот Исуса Христа не показује у свему пасивност према злу и насиљу. Тако, кад je Ирод Антппа ухватио св. Јована Крститељап бацпо га у тамшщу, Спаситељ се повукао из Јудеје у Галилеју (Job. 4, 3). Другом опет при-

1 Л. Н. Толстој, Јеванђеље, прев. Ј. Максимовић (Београд 1924) стр. 37—38.

2 Цпт. код F. W, Pörster-a, Religion und Charakterbildung S. 388.

212

Богословље