Bogoslovlje

Mace Бугара, које су крајем VII века прешле на Балканско Полуострво, биле су за време велико г кретања источнпх Словена на север, исток п према Црноме мору у непосредном додлру са њима и са Пољацима. О томе, да су се налазили између наведених трупа источних Словена и да су се тамо почели цретапати у језпчном смпспу у Словене, сведоче ове језичне особине : 1. прасловенско ъ, ь изговарали су као нејасне —о, е; *sъ ηъ> * Bъ°пъ, *бьпь> *сlь е пь ;2. прасловенско те, у редким истина случајевима, у почетку речи изговарају као о : * peste > още, рус еще,- српоко-хрв. још, пољск. jeszcze ; вероватно, по аналогији са речпма, у којима у руском ј ездку прасловенске речи : * lezero, * тевеиь, * lelenb гласе озеро, осень, олень ; 3. употреба члана у облику спајаља — накрајуречи земенице Ьъ, ta, to, о чему су сачували траг севернорускя говори 1 ; наир., прасловен. *to more и * moreto > морето, * stara ta, *ta stara > старата ; *lъ govor-ъ, * govortn > говортъ. Траг трајног додпра са Пољадима сачувао je језик овдх Бугара :1. у изговору прасловенског ё, найме под нагласком као ja: * vëra) вира, *ргетёда ) премяна ; * dëiovç > дя’лове, а испред умекшаног слога као е : *vérë > вёри, *lëtu > ляту ; испор. пољско wiara, przemiana, dzialow; vierzç, lato, lecie ;2. y чувавьу трупе уснещщ j. : * zemia > земя ; * карха ) капя ; * sabla )сабя; 3. у изговарању прасловенске замениде *ёь као се ; шознато е, че въ ср-вднебългарскитъ паметници полугласяиятъ се е изрязавалъ само графично чр-взъ о или e« ; »видпме, че въ македонскит-в говори вторичната вокализация почти непозната« ; у словачком je ова земаница добила облик ё; »čo robiš« ; дакле, употребљава се као и пољско и четко со, као упитна и односна заменица, док у бугарском језику служи као свеза вэвисних реченица са главним место српско-хрватског »да« и »што« и место руског »что« ; 4. у развијању самогласника у групп ъг, ъl, ы, ь1 дзъ г, 12,I 2 , при чему дана с у многим источним и средишним говорима бугарског језика редуковани стоји испред и иза р, л : *gbrdb ) гръди, *vbrlina > върлина ; * уьlкъ > влъкъ, * žbltn ) жлътъ ; * slbza ) слъза 3 . Бугари су сачували из доба непосредног додира и утицаја наведене словенске језичне трупе не само предлоге са протезом испред некад. самогласника, него и речи, у којима он служи као префикс : въ (мъ) < * ъп ; въпросъ < *уъ - рговъ, руск. вопрос, < -к- - уъг - glçdn, рус. взгляд, вл-взъ <уъ - Iёгщ рус.

1 А.. К. Соболевскш. Лекц!и по исторјн рус, языка. Москва 1907. Милетичъ. Членътъ въ Вълг. и въ рус. езыкъ. МСБ. XVIII, 45-48.

2 Фортунатова Лекщи по фонетик'Ь старославян. языка, стр. 143. А. А. Шахматовъ. Къ iicTopin ззуковъ русскаго языка. С. Петербург 1903, стр. 4. Ендзепинъ, Спавяно-балтшсше этюды. Харьковъ 1911, стр, 9. Mikkula. Urslavische Grammatik I. Heidelb, 1913. § 72.

3 Dr. В. Облакъ. ibid. 568, 571.

283

Народност старо-црквенословенског језика