Bogoslovlje

Alfr. Jeremias* и Engert (о. с. 11.) указују и на неке минејске натписе из el Oela у којима je назив за свештеника „lavi’u“, а има назив и за женске свештенице „lavi'ät“, па се затим позивају на чињеницу да се и Аарон назива levi, када постаје свештеник. Исто мишљење дели и Landersdorfer 2 ) да je управо случајна истоименост или сличност имена једног јеврејског племена са минејским називом за свештеника, био један од разлога да су били одређени Левити за свештеничку службу при светишту. Само из те чињенице што се спомињу свештенице у јужној Арабији, јрш се не може закључивати, да су оне постојале и код Јевреја. Нигде у Библији, највећем извору за јеврејску историју и археологију, не налазимо ни спомена о свештеницама, а о њима се не говори ни у осталим јеврејским споменицима. А да су свештенице заиста постојале морало би се споменути ма на којем месту, макар и у негативном облику, као забрана. Било je жена које се налазе око скиније (Изл. 38, 1,; I. Сам, 2, 22.), али то joui не значи да су оне свештенице, како хоће Homrnel. То никако не доказује глагол saba’. Löhr се, найме, позива и на значење тога глагола, који у ствари значи „постити“ (LXX. Изл. 38, 8.), али да се у Таргумима и сирском преводу преводи са: „молити се“. Ту да ј;е још преостатак „старе традиције“ који дозвољава да се са сигурношћу увиди да je и жена покрај мушкарца вршила извесне функције при Јехвеовом Богослужењу (Löhr о. с. 51.). Но „молити се“ и вршити свештеничке функције два су сасвим различна појма. Eberharter 2 ) je испитао сва места у Библији у којима долази глагол или именица „saba’“, и нашао je да се и једно и друго употребљава на неким местима за ознаку левитскога служења (Број 4, 3. 2. 3. 30, 35. 39. 43. 8, 24.), али никада за ознаку свештеничке службе. „А како се та места налазе, управо, у књизи Бројева где се изречно наглашава разлика између левита и свештеника, то je јасно да je узалудно

J J A. Jeremias Das Alte Testament im Lichte des alten Orients 2 Aufl. Leipzig 1906. 433.

2 ] Bibel und südarabische Altertumsforschung, Münster 1910, 69.

3 ] Dr. Eberharter Andreas: Gab es im Jahwekult Priesterinnen? Theologische Quartalschrift, Tübingen 1912. [XCIV] 187,; нети: Das Ehe und Familienrecht der Hebräer Münster, i. ,w. 1914., 46. 47.

Брак и содијални положа] жене код Јевреја