Bogoslovlje

14. Плач. Јерем. 1,4.). Оне слободно светкују су боту и хмладяну, као и мушкарци, и иду светим местима. Када je умро син Сунамићанки, која je примала пророка Јелисеја, спрема се она на пут к пророку а муж je пита зашто иде данас човеку Божјем, када није ни млад месец ни субота (11. цар. 4, 22. (23.). За празновање суботњег одмора одређују се у закону на три места следећи прописи: „шест дана ради а у седми почини и од орања и од жетве почини (Изл. 34, 21.); „шест дана ради и свршуј све послове своје, а седми je дан одмор („šabath“) Јахвеу Богу твојему, тада немој радити ни једнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја. ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који je међу вратима твојнм“. (Изл. 20, 9.-70). Готово истим речима налаже се то исто и у Поновљеним Законима (5, 18—14.). Изречно се, дакле, налаже да несмеју радити кћери или скушкиње, значи, у опште све женске. И оне морају светковати суботу. Ваља споменути и захтев Деутерономија, да се при жртвеним свечаностима люра „радовати пред Јахвеом“ „ти и твој дом, левит и странац“ (Поновљ. зак. 14, 26. 15, 20. 26, 11.), а на другом месту још прецизније: „и веселите се пред Јахвеом Богом својим, ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и левит“ (у Поновљ. зак 12, 12. и 18.), и дошљак и сирота и удовица (Пон. зак. 16, 11.). Из свих тих наведених примера види се јасно да жена није била исключена од Бопэслуженьа и религиозних функција. На против жена je била обавезана да извршује законске прописе, као и мушкарац. За то се и одређује, да се и жена има чувати од идоле поклонства и да не сме никога у њега заводити jep се у противном одређује казна као и за мушкарца (Поновљ. зак, 13, 7. 17, 2. 5. 29, 17. Лев. 20, 27. И. Дневн. 15. 13.). Сви ти примери показују да се жена није нскључавала са Богослужења и покрај тога што се у Излаз. 34, 23, 17. спомињу само мушкарци као они који су обавезани да дођу на празнике. Од мушкараца се захтевало да морају долазити, док се женама оставляло на вољу хоће ли ићи или не. Жена није била обавезана на хацилук, jep je то, често, било немогуће због њених дужности као матере (I. Сам. Ј, 22 след.). 1 ) Може се прихватити и мишљење Löhr-ово (о. с. 48.), да се под изразом „све мушко“ подразумева „свака глава поро-

') Engert; Ehe und Familienrecht der Hebräer, München 1905, 61.

Богословље