Bogoslovlje

седам данаједубесквасни хлебови а сигурно и приносе на жртву, и да не сме бити у кући ништа квасног. Изгледа да je то празник северно израиљских племена, а да се тек иза Језекиља примио у јерусалимски култ. У Јерусалиму се пре тога знало само за једнодневно празновање пасхе 15. Abiba и принашање јечменог снопа првина. У северном царству славно се празник бесквасних хлебова. Ништа не показује да се код празника бесквасних хлебова ради о посвети нове жетве. Та посвета вршила се у празник седмица принашањем првих хлебова. Довођење празника у везу са журбом изласка из Египта je старо, али своје пореклс има празник код народа који се бави земљорадњом. Сигурно je то староханаанејски празник пролећа, којему одговара и празник јесењи, о којем имамо сведочанства (Benzmger о. с. 385.). (Свршиће се.).

ПАЛЕСТИНСКИ КАНОН СТАРОГ ЗАВЕТА.

Код Јевреја, како у дубокој старини тако и у садашњици, има еминентну важност т. з. палестински канон к њ и г а Старог Завета, који je своју дефинитивну редакцију добио половином V века пре Христа. 1 ) То долази отуда, што Јевреји

’) Реч канон je семитског корена, која на старојеврејском језику гласи: kan ê h. Према томе, грчка реч κανών, значи, позајмљена je ca Истока, и то вероватно посретством Феничана (Kredner, Zur Geschichte d. Kanons. Halle 1847, стр. 7.). Ова реч има двојако значење: у буквалном с.мислу значи: мера, трека, стабљика и прав штап; док у преносном: правило, по коме je једна књига написана; уз то значи још и садржај. Александрией писци употребљавали су ову реч првенствено ради означења књига клаенчних писана, које су служиле као модел чистог језика и савршеног састава. У Н. Завету Ап. Павле ову реч употребио je три пута (Галат. VI, 16; II Коринт. X, 13—16; и Филип. 111, 16) са значењем: правила хришНанске вере и хришћанског живота. Хришћански пак писци, нарочито од Ирннеја Лионског, реч канон употребили су често у метафоричном смислу, означујући њом релнгиозну и моралну науку, найме: да je та .наука правило по коме ми треба да прилагођавамо наш верски и морални живот. Зато су правила, донесена на Васељенским Саборима, и названа: канони κανόνες. Али овде, реч канон, у ствари значи з бирку codex свих инспирисаних књига Библије. Зато су оци и учитељи Цркве називали Св.писмо канон Цркве — κανών εκκλησίας (Климент Александр. Stromata VII, 16. 105; Ориген, De principi IV, 9); канон истине κανών

179

Палестински канон Старог Завета