Bogoslovlje

филозофа— оснивача или реформатора религије, који су у својимосновним идејама израз народна душе, налази се обо осећаше необично јако развијено. Видели смо раније, како су народи у ричској империји, чији су главки претставници били Грци и Рилиьани, с великом жудњом и нестрпљењем очекивали Спасителе света. Ово очекивање Спасителе света није дошло само утицајем претсказања оракула, лесника и пророка, него и утицајем народне религије, чији се почетак не да сагледати. Грчк-д-римска митологија je многобројним месијанским цртама и карактеристикама била тако проткана, да су неки религијски историчари из прошлога века на Западу посумнели у хришпанство као на једну копију грчко-римске митологије. 1 ) Уколико се ово тврђење тицало саме суштине хришћанства, морало jeбрзо пасти, jep су се појавили и други испитивачи сгарих религија, 2 ) који су тврдили да сличних подударане има иса другим религијама Истока. С тога су трећи 3 ), међу којима су неки порицали чак и историчност личности И. Христа, дошли на мисао да je хришћанска религија једна синкретистичка религија комбинација разних религија Истока.· 4 ) Без обзира, за сада,

] ) Ha np. Pfleiderer (Die Enstehung des Christenlums, Basel 1 888.1, Draper (Geschichte d. geistigen Entwickl. Europas, Leipzig 1871) и др.

2 1 Ha np. Sеу d е 1 (Das Evang. von Jesus in seinem Verthälfnis, zum Buddhasage und Buddhalehre. Leipzig 1882.), Burnouf (La science des relig. Paris 1876); међу новнјима: Zimmern (Keilschriften u. Bibel nach ihrem religionsgesch. Zusammenhang. 1903.), Plange (Christus ein Inder? Stuttgart 1906.), Van den Bergh van Eysinga (Indische Einfl. auf evang. Erzählungen, Göttingen 1909); и др.

3 ) На np. Gunkel (Zum religionsgeschichtl. Verctändnis des N. T-s., -Göttingen 1903.), Drews (Die Entstehung der Christentums aus d. antiken Kultur, Jena 1919.), и др.

*) Поводом obiix, иначе од огромное значаја, прнмедбп односно ποстанка хришНанске религије, не може се, за сада, у овој студнји ништа више и опшПрннје pehn. То je проблем који изпскује засебну обраду у засебној студији ко ja стоји са овом у интимној вези и која треба доћи као продужење ове. За сада се може само pehn, да су ове последње примедбе на хришћанство као на један спнкретизам недовољно документоване после, од стране најбољих стручњака, утврђених факата, да je хришћанска pe.iiinija у току само неколико деценија била поенгурно потпуно пзграђена у евнма својим деловима са евпма својим б пт ним одликама н особеностима. У том кратком времену, од свега неколико деценија у случају чак и да се изузме оснивач хришћанске религије хрншНански миснонери апсолутно нису били у стању да даду једну заједничку, у свима деловима јединствену, компактну и сложну целину усвајањем религнозних идеја разно-

300

Богословље