Bogoslovlje

торија и филозофија потпуно утврдиле 1 .) Ова стара индијска божанства су идентична са иранским врховним божанствима, a отуда (т. ј. са Ирана) су и пореклом. Месијанска улога веданског (индијског) бога Митре je беспорна, као што he се то доцније показати. Без сумње да je исту улогу имао и ирански бог Митра. Као богу светлости, њему, сасвим конзеквентно и у духу старих схватања, припада посредништво између неба (бога неба Ахуре) и земље (људи). Овај посреднички т. ј. месијански позив бога Митре у времену пре Заратхустре потврђује се сигурнијим документима из времена после Заратхустре. Иако je Заратхустра проповедао егзистенцију једног и јединог бога Ахуре (Господа), кога je и једино назвао; Мазда (свезнајући, премудри), а све остале бэгове свео на ступањ демона (злих духова), ипак стари и у простом народу несумньиво увек вољени бог Митра не само што се у гомили демона није изгубио, него je, шта више, у времену пред Христовим рођењем (у I веку) постао центар религиозности чак и за друге народе. Његова стара месијанска улога сада се тек испољава у пунијој мери. И грчко-римски историчар Плутарх сведочи, да су Персијанци називали бога Митру „посредником“ (μεστής). 2 ) А.и у млађим деловима Авесте су сачувана старија народна веровања (из прва два века пре Христа) о богу Митри као посреднику између небеског божанског света и људи. Једна химна, односно молитва богу Митри гласи: „О Митра! Услиши наше жртве, нека те задовоље наше жртве. О Митра ! Посади се сасвим близу наших жртава, прими наше либације (жртве напитка), прими то што смо ти пружили; ради откајања наших грехова покупи их све и однеси ихна небо!“ 8 ) Дакле, ону улогу, коју je у грчко-римској митологији имао бог Аполо, као што смо раније показали, има у каснијем парсизму и бог Митра. „Митра, стари геније светлости, постао je у зороастризму бог истине и правде и остао je то и на Западу

') „Овај пар (т. j. Ахура и Митра или Варуна и Митра) претставља првобитно на обојим местима (т. ]. и на Ирану и у Индији) сједињење неба и светлости“ (Orelli, ор. dt., 11, 157).

2 ) De Iside et Osiride, cap. 46.

8 ) Dr. I. Schefte 1 о w i 1 z, Die altpersische Religion und das Judentum. Unterschiede Uebereinstimmungen und gegenseitige Beeinflussungen. Giessen 1920. S. 12.

315

Месијанска идеја код културних народа пре Христа